Пројекат "Горажданска штампарија", је започет 2003. године од стране истраживачко-научног тима Народне библиотеке Србије и Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, уз почетну подршку Министарстава просвјете и културе Србије и Републике Српске.

Руководилац пројекта је проф. др Драган Бараћ.

Поред репринт издања црквених књига: Служабника (1519), Псалтира (1921) и Молитвеника (1923), штампани су и научни радови бројних сарадника из академија наука и умјетности Републике Српске, Русије и Србије, Народне библиотеке Србије, Матице Српске, Богословског факултета из Београда, Патријаршијског музеја Српске православне цркве из Београда и Библиотеке Светог архијерејског синода Румунске православне цркве.

Истраживања кроз овај пројекат тадашњих културно-историјских и политичких прилика у којима је Горажданска штампарија настала на простору Старе Херцеговине, довела до сазнања да је из манастира Милешева, који је након пропасти Пећке патријаршије постао духовни и културни центар српства, потекла идеја о оснивању штампарије у Доњој Сопотници.

Истраживања су такође потврдила да је манастир Милешева, посредством Горажданске штампарије, имао пресудни утицај на српско средњовјековно штампарство.

Четворотомни комплет «Горажданска штампарија 1519-1523» садржи три фототипске књиге: Служабник (Литургија) из 1519; Псалтир с последовањем из 1521; Молитвеник (Требник) из 1523. као и Зборник научних студија о Горажданској штампарији.