ПОСТДИПЛОМСКЕ СТУДИЈЕ ИЗ БИБЛИОТЕКАРСТВА

ШКОЛСКА 2008/2009.

 

ЦИЉ СТУДИЈА

Циљ постдипломских студија из библиотекарства  је оспособљавање кандидата за самостални истраживачки рад у библиотечкој науци, као и за истраживачки рад у јавним установама које обављају научно-истраживачку, односно библиотечко-информатичку дјелатност. Покретањем студија Факултет жели да створи услове за наставак студија дипломираних библиотекара и њихово подстицање за научни рад из области библиотекарства, ради стварања научног подмлатка.

Развој билиотечке науке и библиотечко-информатичке дјелатности као одлучујуће снаге у образовању и стицању нових знања и све изразитији положај библиотека као основа дружтвеног развоја, захтијевају стално иновирање знања и усвршавање библиотекара и других стручњака (библиографа, археографа, информатора и конзерватора) за самосталан научно-истраживачки и стручни рад у библиотечко-информатичкој дјелатности и дјелатности заштите писане културне баштине.

У остваривању ових циљева програм студија полази од препорука које су донијели Савјет Европе, IFLA, EBLIDА и друге међународне организације о библиотекама као културним, просвјетним и информационим установама које служе ширењу знања, науке, образовања и културе. Истовремено библиотеке доприносе привредном развоју и културној разноврсности. Посебна пажња ће бити посвећена оспособљавању кандидата за укључивање у кооперативни регионални и национални билиотечки информациони систем.

 

УСЛОВИ УПИСА

На магистарске студије могу се уписати лица са одговарајућом високом стручном спремом и просјечном оцјеном у току студија најмање 8 (осам).

Студије могу уписати и кандидати (библиотекари) који су завршили сродан факултет (филолошки, педагошки, теолошки, филозофски - психологија, филозофија, социологија и новинарство), и положили стручни библиотечки испит.

Кандидату који је на основном студију остварио просјечну оцјену мању од 8 (осам) може се одобрити полагање квалификационог испита пред Комисијом.

 Кандидати који су започели студије и полагали испите по ранијем програму Филозофског факултета Универзитета у Сарајеву могу се пријавити на конкурс и уз одређене услове наставити студије.

Школарина износи 1200 КМ, по семестру.

Уз пријаву на конкурс прилаже се:

  • Дилома о завршеном основним студијама,
  • Увјерење о положеним испитима,
  • Увјерење о положеном стручном библиотечком испиту (за запослене),
  • Извод из матичне књиге рођених,
  • Увјерење о држављанству и
  • Кратка биографија.

Пријаве се подносе на адресу:
Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву, 71420 Пале, Алексе Шантића бр. 1.
E-mail: filozof@paleol.net

Секретар постдипломског студија: Мр Саша Кнежевић, 065-873-310

Руководилац студентске службе: Радојка Мрда, 057 223 479;  227 410, (065-325-205).

Шеф рачуноводства: Бранка Продановић, 057-227-259, благајна, Борка Карна, 227-410/106

Библиотекар: Емина Хот-Шљука, 057-223-479/115

 

ОРГАНИЗАЦИЈА СТУДИЈА

  • Студијама руководи Колегијум за постдипломске студије. Предсједника и секретара Колегијума именује Наставно-научно вијеће Факултета.
  • Постдипломске студије трају четири семестра.
  • Настава се изводи путем предавања, креативних радионица, вјежби, консултација, демонстрацијама и електронском комуникацијом.
  • Настава на постдипломском студију се изводи према Наставном плану и програму који утврђује Колегијум за постдипломске студије.
  • Настава на постипломским студију изводи се, по правилу, у блоковима у току семестара, према утврђеном распореду.
  • Зависно од броја студената настава из обавезних предмета, као и изборног предмета, може бити индивидуалног карактера и заснива се на консултацијама и менторском раду.
  • Ради ближег усмјеравања студенти се обавезно опредјељују за један изборни предмет. Изборни предмет се узима према истраживачким опредјељењима кандидата. Програм изборног предмета је флексибилан и прилагодљив основним садржајима за које је кандидат у истраживањима опредјељен.
  • Предвиђен је менторски рад са студентима у вези са опредјељењем за тезу истраживања и израду магистарског рада.
  • Страни језик се бира према језику који је студент изучавао на основним студијама.
  • Изборни предмет студенти бирају на почетку трећег семестра.
  • Испите на постдипломским студијима студенти полажу усмено, послије овјереног другог, односно, послије овјереног четвртог семестра.
  • Семинарски рад студент узима из изборног предмета односно научне области за коју се опредијелио и дужан је да га уради до краја IV семестра.
  • Студент предлаже ментора најкасније у току III семестра и у договору са њим предлаже тему магистарског рада. До избора ментора водитељ постипломских студија обавља дужности привременог ментора за све студенте.
  • Студенти бране магистарски рад послије положених испита предвиђених наставним планом.
  • Поступак пријаве и одбране магистарског рада утврђен је Правилником о постдипломском студију за стицање звања специјалисте, магистра и доктора наука.
  • Одбраном магистраског рада кандидат стиче звање - Магистар библиотечких наука, и сва права која му по том основу припадају.

 

НАСТАВНИ ПЛАН ПОСТДИПЛОМСКИХ СТУДИЈА ИЗ БИБЛИОТЕКАРСТВА

НАЗИВ ПРЕДМЕТА

Семестри   -       број часова

 

I

II

 III

IV

 

Теорија и методологија научно истраживачког рада и техника научног рада

 

20

20

 

 

40

Опште и специјално библиотекарство

30

30

 

 

60

Компаративно изучавање писма, књиге и периодике

30

30

 

 

60

Информатика и информационе службе у библиотекама

20

20

 

 

40

Изборни предмет

-Историја библиотека (XX вијек)

-Калогизација

-Класификација

-Право о библотекарству

-Заштита културне баштине

-Медији масовних комуникација

-Књижевни споменици у Б и Х

-Историја библиографије

-Менаџмент и маркетинг у  библиотекарству

-Теорија информација

- Психолошко пегагошки фактори рада са читаоцима

 

 

 

20

20

40

Страни језик*

 

 

10

10

20

Магистарски рад

 

 

15

15

30

                                                                                             Укупно   290

  • Страни језик: енглески, немачки, француски, руски.
  • Број часова за поједине предмете обухвата и обавезних 3 часа семинарске наставе.

У реализацији наставе и семинара предвиђеним наставним програмом учествују наставници: 

 ОБАВЕЗНИ ПРЕДМЕТИ (I и II семестар) :

П Р E Д М E Т

Н А С Т А В Н И К

Теорија и методологија научно истраживачког рада и техника научног рада

Академик проф. др Војислав Максимовић

Компаративно изучавање писма, књиге и периодике

Проф. др Драган Бараћ

Опште и специјално билиотекарство

Доц. Др Милена Максимовић

Информатика и информационе службе у библиотекама

Проф. др Данимир Мандић

 

 

 

ИЗБОРНИ ПРEДМEТИ (III и IV семестар):

 

П Р E Д М E Т

Н А С Т А В Н И К

Библиографија

Академик проф. др Војислав Максимовић

Историја библиотека (XX вијек)

Проф. др Драган Бараћ

Право о библотекарству

Заштита културне баштине

Каталогизација

Доц. др Милена Максимовић

Класификација

Медији масовних комуникација

Проф. др Милан Миљевић

Теорија информација

Књижевни споменици у БиХ

Проф. др Бранко Летић

Менаџмент и маркетинг у
библиотекарству

Проф. др Данко Мандић

Психолошко педагошки
фактори рада са читаоцима

Проф. др Драгољуб Крнета

Страни језик

 

 

Наставници који реализују наставни план постдипломских студија библиотекарства су истовремено чланови Колегијума за постдипломске студије.

 

КВАЛИФИКАЦИОНИ ИСПИТ

Кандидати који су завршили основне студије са просјечном оцјеном мањом од осам (8) полажу квалификациони испит из предмета:

- Историја писма, књиге и библиотека и

- Организација библиотека.

 

  • Историја писма, књиге и библиотека

Садржај предмета:

Помоћне историјске науке. Наука о писму . Појам писма. Системи писања и технике писања. Стандардизација писма. Етапе у развоју писма. Фонетизација писма. Прва писма. Европска писма. (Грчко писмо. Латиница. Ћирилица). Наука о књизи. Први облици књиге. Кодекс.  Рукописна књига. Умножавање књига у средњем вијеку. Манастирски и грађански скрипторијуми. Штампана књига.  Инкунабуле. Српске срдњовековне штампарије.  Библиотеке старог вијека. Средњевијековне библиотеке. Библиотеке јужнословенских народа у 19. вијеку.  Развој универзитетских и националних библиотека.  Библиотеке у 20. вијеку                                                 

Литература:              

Драган Бараћ, Општа историја писма, Београд, 2004.

Љубомир Дурковић-Јакшић, Основи науке о књизи, Београд, 1996.

Sven Dahl, Povjest knjige, Zagreb, 1979.

Љубинка Башовић, Библиотеке и библиотекарство у Босни и Херцеговини Сарајево, 1997.

Љубинка Башовић, Основи историје писма, књиге и библиотека, (скрипта) 1975.

  • Организација библиотека

Садржај предмета:

Дефиниција и задаци библиотека. Врсте библиотека. Организација библиотека. Врсте библиотечког материјала. Пријем, обрада и набавка библиотечког материјала.Организација фондова у библиотекама. Информативна дјелатност. Заштита и чување библиотечког и архивског материјала.

 

Литература:

IFLA / UNESKO за развој јавних библиотека.Београд. Народна библиотека Србија, Библиотека града Београда, 2005.

Klejton, Piter i dr.: Upravljanje izvorima informacija u bibliotekama. Upravljanje fondovima u teoriji i praksi.Beograd, Clio, 2003.

Церанић, Ана : Упутство о унутрашњем уређењу библиотеке. Београд, Народна библиотека Србије, 1982.

Јокановић, Владимир, Чукић Лепосава: Основи библиотекарства. Београд, Народна библиотека Србије, 1991 (скрипта).

Brofi, Piter: Biblioteka u dvadeset prvom veku. Beograd, Clio, 2005.

Ристић, Душанка : Упутства за вођење библиотека. Београд Народна библиотека Србије, 1982.

Букумировић, Србислав : Увод у информатику. Београд, Народна библиотека Србије, 1995.

Билбија, Биљана: Основи библиотекарства.Бања Лука, 2004.

 

Комисија: проф. др Драган Бараћ, доц. др Милена Максимовић, проф. др Данимир Мандић.

Испитивачи: Историја писма књиге и библиотека - проф. др Драган Бараћ; Организација библиотека - доц. др Милена Максимовић.