СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ И УСЛОВИ УПИСА НА ПОСТДИПЛОМСКИ СТУДИЈ ФИЛОЗОФИЈЕ: САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФСКА ИСТРАЖИВАЊА НА ФИЛОЗОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

 

А. СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПОСТДИПЛОМСКОГСТУДИЈА ФИЛОЗОФИЈЕ:
САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФСКА ИСТРАЖИВАЊА

 

Програм постдипломског студија филозофије под тематским називом: Савремена филозофска истраживања омогућава студентима да остваре фундаменталан увид у најзначајније теме и проблеме многоструко и разнолико артикулисане савремене филозофске мисли.
Основни циљ овог студијског програма јесте да студенти овладају теоријско-методолошким питањима савремених филозофских истраживања, као и проблемима специјалних филозофских дисциплина као претпоставке разумијевања човјека, друштва и свијета у којем живе.

            Постдипломским студијем руководи Колегиј постдипломског студија филозофије: Савремена филозофска истраживања, који чине искључиво редовни професори:

  1. Проф. др Мишо Кулић, редовни професор
  2. Проф. др Богољуб Шијаковић, редовни професор
  3. Проф. др Иван Коларић, редовни професор
  4. Проф. др Саво Лаушевић, редовни професор

 

            Предсједник колегија постдипломског студија филозофије: Савремена филозофска истраживања је Проф. др Мишо Кулић, редовни професор.

            На постдипломском студију филозофије: Савремена филозофска истраживања студирају се сљедећи предмети:

Прва година:

  1. Савремена онтологија (Проф. др Мишо Кулић)
  2. Методологија историје филозофије (Проф. др Богољуб Шијаковић)
  3. Савремена филозофска учења (Проф. др Иван Коларић)
  4. Страни језик

Друга година:

  1. Филозофска антропологија (Проф. др Богољуб Шијаковић)
  2. Савремена етика (Доц. др Борис Брајовић)
  3. Феноменологија ((Проф. др Саво Лаушевић)
  4. Филозофија језика (Проф. дрМишо Кулић)
  5. Савремене естетичке теорије ((Проф. др Саво Лаушевић)

            Сви предмети са прве године студија су обавезни предмети, док на другој години студенти од пунуђених пет бирају по властитом избору три предмета која су обавезни да положе.

 

 

 

Б. УСЛОВИ УПИСА НА ПОСТДИПЛОМСКИ СТУДИЈ ФИЛОЗОФИЈЕ: САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФСКА ИСТРАЖИВАЊА

 

На постдипломски студиј филозофије под тематским називом Савремена филозофска истраживања могу се уписати кандидати са завршеним филозофским факултетом – одсјек за филозофију, који су у току студирања постигли просјечну оцјену 8 и  више.

Кандидати који су завршили филозофски факултет – одсјек за филозофију са постигнутом просјечном оцјеном мањом од 8 полажу диференцијални испит из Савремене онтологије и Историје савремене филозофије. У зависности од структуре програма основног студија филозофије који је кандидат завршио, Колегиј за постдипломски студиј филозофије може одредити и другачију квантитативну и квалитативну структуру испита које је кандидат дужан да полаже као диференцијалне.

            Студенти који прелазе са других постдипломских студија филозофије могу наставити постдипломски студиј филозофије на Филозофском факултету у Источном Сарајеву по сљедећим условима:

            а) Студенти којима су након признавања положених испита од стране професора на постдипломском студију филозофије под тематским називом Савремена филозофска истраживања признати сви предмети који постоје на овом постдипломском студију филозофије, или им недостају два испита, могу уз прописану финансијску надокнаду одмах уписати четврти семестар.

            б) За све друге случајеве, зависно од семестра са којег се прелази и броја положених испита, одлуку након увида доноси Предсједник колегија постдипломског студија филозофије.

            Након положених свих прописаних испита и извршених других предвиђених обавеза студент постдипломског студија филозофије Савремена филозофска истраживања током друге године студија подноси Колегију за постдипломски студиј филозофије приједлог теме свог магистарског рада која по правилу треба да садржи:

  1. Биографске податке кандидата
  2. Библиографију научних и стручних  радова кандидата (уколико их има)
  3. Образложење теме предложеног магистарског рада
  4. Дефинисање и опис проблема предложеног истраживања
  5. Преглед владајућих ставова и схватања у литератури у подручју предложеног истраживања са навођењем литературе која је консултована
  6. Образложење о потребама предложеног истраживања
  7. Циљ предложеног истраживања са нагласком на резултате који се очекују
  8. Приједлог структуре магистарског рада детаљно образложен
  9. Методологија рада
  10. Литература (примарна и секундарна)
  11. Приједлог ментора (уколико кандидат жели да понуди такав приједлог)

 

Након увида у пријаву теме магистарског рада кандидата Колегиј постдипломског студија филозофије Савремена филозофска истраживања ће, уколико тему прихвати,  донијети приједлог о формирању комисије и ментора за предложену тему магистарског рада и упутити је на даљњу процедуру усвајања Наставно-научном вијећу Филозофског факултета у Источном Сарајеву.

 

 

ПРОГРАМИ

 

ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ

ПОСТДИПЛОМСКИ СТУДИЈ ФИЛОЗОФИЈЕ: САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФСКА ИСТРАЖИВАЊА

Назив предмета: Савремена онтологија - обавезни предмет на првој години студија

Предметни наставник: Проф. др Мишо Кулић

Садржај предмета

Студиј предмета Савремена онтологија има за циљ да студенти постдипломског студија овладају не само фундаменталним филозофским разликовањима тематско-проблематске генезе питања о битку и бићу (бивствовању и бивствујућем) и тако овладају претпоставкама филозофског мишљења уопште, већ да  овладају и оним најважнијим питањима која се постављају у савременим онтолошким разматрањима.

 

Циљ предмета

Стара и нова онтологија. Нови путеви онтологије. Нови појам реалитета. Нова онтологија и нова антропологија. Онтологија и питање о њеном практичном задатку (Н. Хартман). Феноменолошка онтологија. Трансцендентална феноменологија и проблем јединства филозофије. Феноменологија као онтологија тијела (М.М. Понти). Онтологија и филозофска херменеутика. Онтолошки усмјерена херменеутика (М. Хајдегер, Х.Г. Гадамер). Онтологија као херменеутика фактичности (М. Хајдегер). Херменеутика и дијалектика. Феноменологија, херменутика, метафизика. Реторика, херменеутика и и критика идеологије. Језичност као одређење онтолошког предмета. Онтологија и питање о језику. Савремени покушаји превладавања метафизике (прагматизам, позитивизам, аналитичка филозофија - Расл, Витгенштајн, Карнап, Рајл, Квејн, Строси, Тугендхат). Метафизика и постмодерна.
Шира литература

  1. Е. Хусерл: Криза европских наука и трансцендентална феноменологија, Дечје новине, Горњи Милановац, 1991.
  2. М. Хајдегер: Битак и вријеме, Напријед, Загреб, 1985, стр. 152-190
  3. М. Хајдегер: Онтологија (херменеутика фактичности), Академска књига, Нови Сад, 2007.
  4. М. Хајдегер, Превладавање метафизике; Онто-тео-лошко устројство метафизике у: М. Хајдегер, Мишљење и певање, Нолит, Београд, 1982.
  5. О. Пегелер, Хеидеггер у свом времену, изд. Шаинпашић, Сарајево, 2005.
  6. Х.Г. Гадамер: Истина и метода, В. Маслеша, Сарајево 1978.
  7. Х. Г. Гадамер: Ум у доба науке, студије: Херменeутика као практичка филозофија; Херменеутика као теоријски и практички задатак, Плато, Београд, 2000, стр. 50-70; 173-193
  8. Н. Хартман, Нови путеви онтологије, БИГЗ, Београд, 1973.
  9. М.М. Понти, Феноменологија перцепције, В. Маслеша, Сарајево, 1990
  10. Филозофијска хеременутика (XX стољеће у Њемачкој), приредио Ж. Павић, Хрватски студији – Studia Croatica, Загреб, 1998.
  11. Емануел Левинас, Тоталитет и бесконачно, В. Маслеша, Сарајево 1976,
  12. Е. Тугендхат, Језичкоаналитичка филозофија, В. Маслеша, Сарајево, 1990.
  13. Р. Карнап, Превазлиажење метафизике логичком анализом језика, Трећи програм Радио Београда, Београ, 1981, стр. 479-490
  14. Жак Дерида, Насиље и метафизика, Београд ,1998.
  15.  М. Кулић: Језик прије језика (онтологија, теологија, антропологија и граматичко као теограматичко искуство бивствовања), Калеком, III изд, Београд 2003.

 

 

ПОСТДИПЛОМСКИ СТУДИЈ ФИЛОЗОФИЈЕ: САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФСКА ИСТРАЖИВАЊА

Назив предмета: Методологија историје философије - обавезни предмет на првој години студија

Предметни наставник: Проф. др Богољуб Шијаковић

Садржај предмета

историјски аспект: Аристотел као историчар философије; Вико, Волтер, Кант, Хердер, Хегел, Лајзеганг, Винделбанд, Целер, Дилтај, Хартман, Хајдегер, Гадамер; историја философије и философија историје, историчност и ванвременост

проблемски аспект: периодизација историје философије; логичност и нужност у развоју; историја система, историја проблема, историја утицаја и рецепције, идеја прогреса, «дух времена» и духовноисторијски контекст, проблем традиције и предрасуда; текст и интерпретација

интерпретативни аспект: методе истраживања и излагања историје философије (доксографија, типологија, деконструкција, еклектицизам, објективизам, историцизам, херменеутика, телеологија); истраживање и синтеза; историја философије као историјска и метаисторијска наука; историја философије као комуникација; хеуристичка функција историје философије

релациони аспект (однос према другим дисциплинама): историја философије и историја културе; и историја науке; и историја идеја; и историја вјеровања; и социјална историја; историја философије као историја појмова; историја философије унутар философске систематике и у односу према студијама философије; историја философије и филологија

 

Литература:

И. Кант, Који су стварни напреци које је метафизика остварила у Немачкој од Лајбницових и Волфових времена, Нови Сад 2004.
Г. В. Ф. Хегел, Историја филозофије I: Увод у историју филозофије, Београд 1962, 9-97.
K. Фишер, Повијест филозофије као знаност, у: Хегеловска десница, Сарајево 1980, 27-39.
Х.-Г. Гадамер, Хегел и историјски дух, у: Гадамер, Хегелова дијалектика, Београд 2003, 173-184.
Д. Ђурић, Време и дух: Хегелова филозофија историје филозофије, Београд 1998.
В. Винделбанд, Шта је филозофија? О појму и повести филозофије, у: Винделбанд, Шта је филозофија и други списи, Београд 2002, 5-46.
В. Дилтај, Типови погледа на свет и њихово образовање у метафизичким системима | Архиви литературе у свом значењу за студиј повести филозофије, у: Дилтај, Суштина филозофије и други списи, Нови Сад 1997, 83-174, 175-196.
Н. Хартман, О методи историје филозофије, «Гледишта» бр. 6 (1980) 98-117.
Д. М. Ђурић, Философија историје философије мерена гносеолошким субјектом и гносеолошким објектом, Београд 1925.
М. Хајдегер, Онто-тео-лошко устројство метафизике, у: Хајдегер, Мишљење и певање, Београд 1982, 57-82.
В. Татаркијевич, Историја филозофије и вештина њеног писања, «Филозофија–Социологија» бр. 3 (1958) 3-12.
Б. Бошњак, Повијест филозофије као наука: Проблем методологије и предмета, Загреб 1958.
Х.-Г. Гадамер, Истина и метода, Сарајево 1978.
М. Цекић, Предмет и методе историје филозофије, у: Цекић, Мисао у времену, Београд 1985, 29-103, 407-414.
К. Скинер, Значење и разумевање у историји идеја, у: А. Мимица, прир., Текст и контекст, Београд 1999, 89-140.
В. Кораћ, Филозофија и њена историја, Загреб 1978.
В. Милисављевић, Граматологија и историја филозофије, «Филозофски годишњак» 5 (1992) 162-176.
Х. Грасија, Филозофија и њена историја: Спорна питања у филозофској историографији, Београд 2002.

Додатна и страна литература даје се сваком студенту према теми семинарског рада и познавању језика. Исцрпна библиографија радова о историографији и философији историје философије налази се у: B. Šijaković, Bibliographia Praesocratica, Paris 2001, 91-118.

 

 

ПОСТДИПЛОМСКИ СТУДИЈ ФИЛОЗОФИЈЕ: САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФСКА ИСТРАЖИВАЊА

Назив предмета: Савремена филозофска учења - обавезни предмет на првој години студија

Предметни наставник: Проф. др Иван Коларић

Садржај предмета

Општи преглед савремене филозофије
1. Поимање савремене, модерне и постмодерне филозофије. Дистинкција појмова истовремено и савремено. Обриси новодобне духовности.

Волунтаризам и филозофије живота
2. Шопенхауер: Волунтаризам – ирационалистичка метафизика, песимистичка етика, метафизика љубави; 3. Кјеркегор: промишљање егзистенције, ступњеви на животном путу; 4. Ниче: вечно враћање истог, воља за моћ, превредновање свих вредности, Бог је мртав, натчовек; 5. Дилтај: филозофија живота, историзам и херменеутика; 6. Бергсон: трајање и животни полет, интуиционизам, о смеху.

Филозофија марксизма и критичка теорија друштва
7. Претече и извори. Фојербах. Маркс: нови материјализам, човек – биће праксе, концепт филозофије и филозофа, материјалистичко схватање историје, структура и динамика друштвеног бивства, дијалектичка метода сазнања, хуманистичка аксиологија, критика религије и идеологије, комунизам као политички идеал. Допринос Фридриха Енгелса; 8. Токови марксизма у XX веку: Кауцки и Бернштајн, Лењин и Стаљин, ортодоксни и хуманистички марксисти (Грамши, Корш, Лукач, Блох, Лефевр), стваралачки марксизам (К. Косик, Л. Колаковски, А. Хелер, праксис група); 9. Критичка теорија друштва Франкфуртски круг: Хоркхајмер, Адорно, Маркузе, Фром, Хабермас, Апел.

Позитивизам, прагматизам и неопозитивизам
10. Класични позитивизам: Конт и Спенсер; 11. Прагматизам: Перс, Џемс, Дјуи, Сантајана; 12. Неопозитивизам: Витгенштајн, Расел, Мур, Попер; Аналитичка филозофија језика (филозофија у новом кључу, категоријалне грешке и онтолошки имунитет, именовање и модалне грешке, логика у разговору).

Феноменологија и филозофије егзистенције
13. Повратак Канту и Хегелу: Марбуршка и баденска школа, Кроче; 14. Хусерл: натраг стварима, интенционалност, еpoche и ејдетска интуиција, Lebenswelt; 15. Шелер: емоционални интуитивизам и априоризам, врсте и висина вредности, положај човека у космосу; 16. Н. Хартман: нова онтологија – нови реализам, зашто естетика нужно разочарава; 17. Хајдегер: фундаментална онтологија, језик – "кућа бивства", време – "истина бивства", заокрет ка битном мишљењу, живот – "чекаоница смрти"; 18. Јасперс: филозофија као начин живота, расветљавање егзистенције, егзистенцијалне граничне ситуације; 19. Берђајев: филозоф и заточеник слободе; персонализам; богочовештво. 20. Сартр: егзистенција претходи есенцији, однос егзистенцијализма према хуманизму и марксизму; 21. Ками: филозофија апсурда, обрат ка филозофији револта. 22. Ханс Георг Гадамер. 23. Емануел Левинас: тоталитет и бесконачно, етика као ''прва филозофија''.

Постмодерна филозофија
24. Основне карактеристике; 25. Агнеш Хелер о односу Модерна-Постмодерна; 26. Француски постструктуралисти и постмодернисти: Лиотар, Делез, Фуко и идеја о "смрти човека", филозофија писма и деконструкција Жака Дериде, Жан Бодријар (симулације и "убрзано истребљење смисла", филозофија као desert for ever). 27. Обриси новодобне духовности.

Ш И Р А  Л И Т Е Р А Т У Р А:

  1. Адорно, Т. (1979): Негативна дијалектика; Београд: Нолит.
  2. Апел, К.О. (1980): Трансформација филозофије; Сарајево: В. Маслеша.
  3. Берђајев, Н. (1989): Смисао историје; Никшић: Универзитетска ријеч.
  4. Бергсон, А. (1991): Стваралачка еволуција; С. Карловци: ИК З. Стојановића.
  5. Блох, Е. (1981): Принцип нада I–III; Загреб: Напријед.
  6. Бодријар, Ж. (1994): Прозирност зла; Нови Сад: Светови.
  7. Бубнер, Р. (2001): Савремена немачка филозофија; Београд: Плато.
  8. Витгенштајн, Л. (1987): Tractatus Logico–philosophicus; Сарајево: В. Маслеша.
  9. Гадамер, Х.Г. (1978): Истина и метода; Сарајево: Веселин Маслеша.
  10. Грасија, Х. (2002): Филозофија и њена историја; Београд: Филип Вишњић.
  11. Д'Амико, Р. (2006): Савремена континентална филозофија; Београд: Дерета.
  12. Дерида, Ж. (1976): О граматологији; Сарајево: Веселин Маслеша.
  13. Дилтај, В. (1980): Заснивање духовних наука; Београд: Просвета.
  14. Дјуи, Џ. (1962): Логика, теорија истраживања; Београд: Нолит.
  15. Ђурић, Мих. (2001): Порекло и будућност Европе; Београд: САНУ.
  16. Ејер, А.Ј. (1990): Филозофија у XX вијеку; Сарајево: Свјетлост.
  17. Епштејн, М. (1998): Постмодернизам; Београд: Zepter Book World.
  18. Јасперс, К. (1973): Филозофија егзистенције; Београд: Просвета.
  19. Ками, А. (1971): Одабрана дјела; Загреб: Зора.
  20. Касирер, Е. (1985): Филозофија симболичких облика I–III; Нови Сад: Дневник.
  21. Кјеркегор, С. (1990): Илиили; Сарајево: Веселин Маслеша-Свјетлост.
  22. Колаковски, Л. (1972): Филозофија позитивизма; Београд: Просвета.
  23. Колаковски, Л. (1980-85); Главни токови марксизма I–III; Београд: БИГЗ.
  24. Коларић, И. (2006): Филозофија; Златибор: ауторско издање.
  25. Конт, О. (1989): Курс позитивне филозофије; Никшић: Универзитетска ријеч.
  26. Косик, К. (1968): Дијалектика конкретног; Београд: Просвета.
  27. Kripke, S. (1980): Naming and Necessity; Oksford: Basil Blackwell.
  28. Кроче, Б. (1934): Естетика; Београд: Космос.
  29. Купер, Д.Е. (2004): Светска филозофија; Нови Сад: Светови.
  30. Лангер, С. (1967): Филозофија у новом кључу; Београд: Просвета.
  31. Лефевр, А. (1988): Критика свакидашњег живота; Загреб: Напријед.
  32. Левинас, Е. (2006): Тоталитет и бесконачност; Београд: НК Јасен.
  33. Лиотар, Ж-Ф. (1995): Шта је постмодерна; Београд: КИЗ АРТ ПРЕСС.
  34. Лукач, Ђ. (1962): Повијест и класна свијест; Загреб: Напријед.
  35. Маркс–Енгелс (1976–79): Дела; Београд: Просвета–ИМРУ (скр. МЕД).
  36. Маркузе, Х. (1965): Ерос и цивилизација; Загреб: Напријед.
  37. Мур, X.Е. (1963): Принципи етике; Београд: Нолит.
  38. Ниче, Ф. (1972): Воља за моћ; Београд: Просвета.
  39. Ниче, Ф. (1975): Тако је говорио Заратустра; Загреб: Младост.
  40. Перс, Ч.С. (1993): Изабрани списи; Београд: БИГЗ.
  41. Петронијевић, Б. (1982): Историја новије филозофије; Београд: Нолит.
  42. Попер, К. (1973): Логика научног открића; Београд: Нолит.
  43. Попер, К. (1993): Отворено друштво I–II; Београд: БИГЗ.
  44. Рајхенбах, Х. (1964): Рађање научне филозофије; Београд: Нолит.
  45. Расел, Б. (1961): Људско знање; Београд: Нолит.
  46. Сантајана, Џ. (1974): Скептицизам и анимална вера; Загреб: Напријед.
  47. Сартр, Ж.П. (1970): Егзистенцијализам и марксизам; Београд: Нолит.
  48. Слотердајк, П. (1991): Критика циничног ума; Г. Милановац: Дечје новине.
  49. Строл, Е. (2005): Аналитичка филозофија у 20. веку; Београд: Дерета.
  50. Финк, О. (1984): Основни феномени људског постојања; Београд: Нолит.
  51. Фојербах, Л. (1956): Принципи филозофије будућности; Београд: Култура.
  52. Фром, Е. (1969): Умијеће љубави; Загреб: Напријед.
  53. Фуко, М. (1998): Археологија знања; Плато–ИК З. Стојановића.
  54. Хабермас, Ј. (1975): Сазнање и интерес; Београд: Нолит.
  55. Хајдегер, М. (2007): Битак и време; Београд: Гласник.
  56. Хартман, Н. (1973): Нови путеви онтологије; Београд: БИГЗ.
  57. Хелер, А. (1984): Теорија историје; Београд: Рад.
  58. Хоркхајмер–Адорно (1989): Дијалектика просветитељства; Сарајево.
  59. Хусерл, Е. (1975-76): Картезијанске медитације I–II; Загреб: Цекаде.
  60. Џемс, В. (1991): Прагматизам; Београд: Дерета.
  61. Шелер, М. (1987): Положај човјека у космосу; Сарајево:Маслеша–Свјетлост.
  62. Шопенхауер, А. (1986): Свет као воља и представа I-II; Нови Сад: МС. ...
  63. The Internet Encyclopedia of Philosophy.

 

 

ПОСТДИПЛОМСКИ СТУДИЈ ФИЛОЗОФИЈЕ: САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФСКА ИСТРАЖИВАЊА

Назив предмета: Философска антропологија - изборни предмет на првој години студија

Предметни наставник: Проф. др Богољуб Шијаковић

 

Садржај предмета

– Философска антропологија (=ФА): проблематика и дисциплина; ФА и мноштво посебних антропологија; ФА и културна антропологија; ФА у систематици философских дисциплина; ФА и етика.

– Кантовско исходиште ФА; Шелер, Гелен, Плеснер, Касирер, Хајдегер, Левинас, Финк, Агамбен.

– Језик; друштвеност; временитост и историчност; телесност; личност; знање: свест, theoria, praxis; слобода, воља, одговорност; самопознање; смисао егзистенције; смрт.

– Основна одређења човека.

 

Литература:

M. Scheler, Položaj čovjeka u kozmosu, Zagreb 2005.
A. Gelen, Čovjek: njegova priroda i njegov položaj u svijetu, Sarajevo 1974, 7-82.
H. Plesner, Stupnjevi organskog i čovjek, Sarajevo 1971, 9-69, 353-419.
E. Cassirer, Ogled o čovjeku, Zagreb 1978.
M. Hajdeger, Kant i problem metafizike, Beograd 1976, 131-157.
Е. Левинас, Тоталитет и бесконачно, Никшић/Београд 2006; Друкчије од бивства или с ону страну бивствовања, Никшић 1999.
E. Fink, Osnovni fenomeni ljudskog postojanja, Beograd 1984, 23-49, 79-133, 275-371.
G. Agamben, Homo sacer: suverena moć za goli život, Zagreb 2006.
Filozofija modernog doba: Filozofska antropologija, Sarajevo 1986, 38-90 (Гелен), 103-139 (Милер), 161-361 (Левит, Хенгстенберг, Плеснер, Фром, Шиви, Ломан, Келер, фон Узлар).
К. Михалски, прир., Човек у модерним наукама, Нови Сад 1986, 64-68 (Ебелинг), 81-89 (Бекенферде), 90-105 (Шпеман), 154-164 (Левинас).

 

 

ПОСТДИПЛОМСКИ СТУДИЈ ФИЛОЗОФИЈЕ: ЕТИКА

Назив предмета: Савремена етика - изборни предмет на другој години студија

Предметни наставник: Проф. др Борис Б. Брајовић

Садржај предмета

 

Предмет етике

  1. Врсте етичке рефлексије. Разликовање етике и морала. Етика у склопу филозофског мишљења.
    Могућности периодизације.
  2. Античка етика. Митско-књижевни етички искази. Предсократовци. Софисти и Сократ. Сократови ученици. Платон. Аристотел. Епикур и епикурејци. Стоичка школа.
  3. Ранохришћанска и средњовјековна етика. Ранохришћанска етика: Евагрије Понтијски, Јован Лествичник, Нил Анкирски.
  4. Нововјековна етика до Канта. Ренесанса (Монтењ; Ф. Бекон; Н. Макијавели; Х. Гротиус). Етичке расправе у енглеској емпиристичкој традицији ( Хобс; Ј. Лок). Метафизичка традиција рационализма (Р. Декарт; Б. де Спиноза; Г. . Лајбниц). Просвјетитељство (Хелветиус; Русо; Енциклопедисти).
  5. Њемачки идеализам - сљедбеници и критичари. Фихте. Хегел. Шеллинг. Шлјермахер. Шопенхауер.. С. Кјеркегор.
  6. Етички смјерови у новијој и савременој филозофији. Утилитаризам (Ј. Бентам; Ј. Ст. Мил). Позитивистичка етика (А. Комте). Еволуционистичка етика ( Дарин; Х. Спенцер). Генеалошка етика (Ф. Ниче). Мета-етика. Егзистенцијалистичка етика (К. Јасперс; Ј.-П. Сартр.). Хришћански егзистенцијализам. Етика одговорности. Етика комуникативног дјеловања.  Биоетика..

 

 

Шира литература

  1. Платон, Држава , различита издања
  2. Аристотел, Никомахова етика, различита издања
  3. B. de Spinoza, Etika, Demetra, Zagreb, 2000.
  4. И. Кант, Критика практичког ума, различита издања 
  5. Ф. Ниче, Генеалогија морала, Графос, Београд, 3. издање: 1990 
  6. H. Jonas, Princip odgovornost, Veselin Masleša, Sarajevo, 1990.
  7. F. Jodl, Istorija etike kao filozofske nauke I-II, Veselin Masleša, Sarajevo, 1975.
  8. M. Weber, Protestantska etika i duh kapitalizma, Veselin Masleša, Sarajevo, 2. izdanje: 1989.
  9. E. Tugendhat, Predavanja o etici, Jesenski i Turk, Zagreb, 2003.
  10. А. Шопенхауер, Свет као воља и представа I-II, Матица српска, Нови Сад, 1986.
  11. N. Hartmann, Etika, Ljevak, Zagreb, 2003.
  12. P. Singer, Praktična etika, KruZak, Zagreb, 2003.

 

 

ПОСТДИПЛОМСКИ СТУДИЈ ФИЛОЗОФИЈЕ: САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФСКА ИСТРАЖИВАЊА

Назив предмета: Феноменологија- изборни предмет на  другој години студија

Предметни наставник: Проф. др Саво Лаушевић

Садржај предмета

  1. Феноменологија (један од основних праваца савремене философије) : ситуирање у историјском и философском смислу.
  2. Хусерлово заснивање Феноменологије. 
  3. Однос Хусерла према Декартовој  и Кантовој философији.
  4. Феноменологија као философски покрет и њено мјесто у савременој философији.
  5. Хусерлова критика сцијентизма,позитивизма, натурализма и психологизма
  6. Појам кризе европских наука и криза европског човјечштва.
  7. Заснивање философије као строге науке.
  8. Изворно значење феномена, «ка самим стварима».
  9. Појам феноменологије као методе.
  10. Интенционалност свијести, кључни проблем феноменологије.
  11. Интенционслни доживљај, intentio- intentum
  12. Категоријално зрење (контенплација)  и идеација.
  13. Природни став према свијету и трансцендентална редукција, став epohe.
  14. Ејдетска редукција.
  15. Феноменолошки појам евиденције и конституције.
  16. Феноменологија унутрашње времернске свијести.
  17. Хусерлов појам свијета живота (Lebenswelt)
  18. Хајдегерово разумијевање феноменологије.
  19. Егзистенцијализам и феноменологија, Сартр и Морис Мерло Понти.
  20. Феноменологија и херменеутика, Хајдегер и Гадамер.
  21. Примјена феноменологије у филозофској антропологији М. Шелера
  22. Примјена Феноменологије у естетици Н. Хартмана и Р. Ингардена.


Литература:

Изворна дјела:
Е. Хусерл: Идеја феноменологије, Бигз, Београд,1960.
Е. Хусерл: Картезијанске медитације, Извори и токови, Загреб, 1975.
Е. Хусерл: Философија као строга наука, Култура, Београд, 1960.
Е. Хусерл: Криза европских наука и трансцендентална феноменологија, ДН. Горњи Милановац,1991.
Е. Хусерл:Предавања о феноменологији унутрашње свијести, ИК зорана Стојановића, Нови Сад, 2004.
Морис Мерло-Понти, Феноменологија перцепције, В. Маслеша, Сарајево, 1978.
М. Хајдегер: Бивствовање и вријеме,Напријед, Загреб, 1985.

 

Прегледи:
Ханс Георг Гадамер, Феноменолошки покрет, Плато, Београд, 2005.
Загорка Мићић, Феноменологија Е. Хусерла, КЗ, Нови Сад,  1988.
М. Хајдегер, Пролагомена за повијест времена, Демертра, Загреб, 2000. (од 11 до 151. стр)
Анте Пажанин: Знанственост и повијесност у филозофији Е. Хусерла, Напријед, Загреб, 1968.
Едо Павчић: На трагу Феноменологије, Накладни завод, Глобус, Загреб, 1997.

 

 

ПОСТДИПЛОМСКИ СТУДИЈ ФИЛОЗОФИЈЕ: САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФСКА ИСТРАЖИВАЊА

Назив предмета: Филозофија језика - изборни предмет на другој години студија

Предметни наставник: Проф. др Мишо Кулић

Садржај предмета

Предмет филозофије језика

  • Питање о језику. Филолошки и филозофски појам језика. Разлике у поимању и дефинисању подручја филозофије језика. Језик и разумijевање смисла постојања.

 

Античка филозофија језика

  • Прво постављање питања о језику у антици: Платоново Седмо писмо, Федар, Кратил, Софист. Однос ствари и имена - питање о прорijеклу језика. Писмо као изрођена ријеч.
  • Аристотелова филозофија језика. Језик као логос, као диалектон и као херменеиа. Аристотелова Реторика и разликовање дијелова говора (мере тес леxеос).
  • Античка грчка и римска реторика. Грчко поимање слагања рхеторике техне и диалектике техне. Прва латинска писана реторика Rhetorica ad Herennium. Цицерон и веза филозофије и реторике.

 

Хришћанско разумевање језика (теологија вербума)

  • Језик и стварање свијета: Стари Завет и Пролог Јеванђеља по Јовану. Језик као verbum dei и тајна светог тројства. Аугустиново разликовање унутрашње и спољашне речи. Verbum cordis као verbum dei. Тома Аквински и учење о emanatio intellectualis. Однос речи и интелекта. Људска реч као потенција - inquisitio и cigitatio.

Филозофија језика у ренесанси

  • Викова филозофија језика: појмови знака, језика и дискурса. Реторика као наука и вјештина дискурса.

Нововјековна филозофија језика

  • Френсис Бекон и схватање језика као оруђа преношења сазнања. Џон Лок и веза теорије сазнања са учењем о знацима.
  • Хјум и Беркли: критика спекулативне филозофије са становишта критике језика и теорије знака.
  • Лајбниц: супротност природног и вјештачког језика. Идеја о вјештачком језику као одразу монада.
  • Спиноза и разликовање разумијевања смисла језика од утврђивања истине језика.

 

Просвјетитељство и романтизам

  • Русо и негирање идеје о настанку језика из потребе. Језик као појава вишка потребе. Кварење језика и доминација граматике над језиком као живим говором. Језик као резултат и творевина грађанског друштва.
  • Хердер и питање о поријеклу језика. Идеја о језику као тоталитету. Аналитичност језика и синтетичка моћ рефлексије. Разумијевање аналитичке моћи језика као изведене и секундарне у односу на језик у свом примарном значењу разума.

Језик у филозофији класичног њемачког идеализма и Хумболтова лингвистичка теорија

  • Фихтеово разумијевање језика у расправама О језичкој способности и поријеклу језика и Основ природног права. Фихте и "проблем језика учења о науци". Појам дјелотворне радње (Tathandlung). Значење појма привид језика.
  • Шелингово схватање мита као језика. Учење о знаку и теорија симбола. Алегорија, симбол и таутегориа. Мит као таутегоријски језик. Таутегориа као јединство општег и посебног.
  • Хегелово схватање језика у Феноменологији духа. Језик као произвођач привида и "подметање празне општост тамо гдје се очекује конкретност индивидуалног". Мјесто језика у Енциклопедији филозофских знаности (параграфи 456-465). Слика и симбол. Врхунац и укинуће језика у спекулативној реченици. Спекулативна реченица и феномен субјекта који је истовремено и објект и дјелатност.
  • Хумболт и теорија језика као тоталитета. Језик као дио (ергон) и дјелатност (енергеиа). Језик као синтетички тоталитет и разликовање нивоа језичких синтеза.

Савремена филозофија језика

  • 17. Фердинанд де Сосир - разликовање језика као система и говора као реализације система. Језички знак, јединство означитеља и означеног.
  • Бертранд Расел - анализа проблема сазнања и теорија језика; теорија истине и каузални реализам.
  • Лудвиг Витгенштајн - логички позитивизам као логички емпиризам; границе смисленог говора; проблем језика; свијет као свијет чињеница; мисао као слика чињеница; теорија става; језик као слика свијета; теорија свијета као теорија става и теорија става као стање ствари; језик као скуп језичних игара; филозофија обичног и идеалног језика.
  • Ноам Чомски и реформулација Сосировог одређења језика као лингвистичке креативности у значење појма компетенције. Појава креативности кроз компетенцију. Појам језичке перформансе. Граматика и ум.
  • Историјска школа и Вилхелм Дилтај. Улога језика у херменеутичком расвјетљавању.
  • Мартин Хајдегер и преокрет питања о језику. Језик као кућа битка. Језик као начин догађања. Разлика говора од језика. Значење Хајдегеровог покушаја да о "језику говори као о језику".
  • Ханс Георг Гадамер - однос истине и разумијевања у духовним наукама; херменеутика и духовне науке (историзам); историја разликовања и промјене значења херменеутике (просветитељство, романтика, Шлајермахеров нацрт универзалне херменеутике, историјска школа и Дилтајева херменеутика); појам херменеутичког искуства; херменеутички круг и проблем предрасуда; предрасуде као услови разумијевања; рехабилитација ауторитета и традиције; разумијевање и предразумијевање; језичност као одређење херменеутичког предмета; језик и логос; језик и вербум; језик и образовање појмова.

 

Шира литература

  1. Platon: Kratil, Teetet, Sofist, Dr`avnik, Plato, Beograd 2002.
  2. J.G. Herder: Rasprava o poreklu jezika, I.K. Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci 1989.
  3. V.v. Humbolt: Uvod u delo o Kavi jeziku, Književna zajednica Novog Sada - Dnevnik, Novi Sad 1988.
  4. J.G. Fichte: Predavanja o logici i metafizici; Govori njemačkoj naciji u: Gesamtausgabe der BayerischenAkademie der Wissenschaften
  5. F.W.J. Schelling: Filosofija mitologije, Opus, Beograd 1988.
  6. Fr. Schlegel: Philosophie der Philologie, Logos, 1928.
  7. J.G. Hamann: Metakritik uber den Purismus der Vernunft, (J. Simon), Suhrkamp, Frankfurt 1967.
  8. E. Husserl: Logische Untersuchungen, Niemeyer, Tubingen 1913.
  9. L. Vitgenštajn: Filosofska istraživanja, Nolit, Beograd 1969.
  10. M. Hajdeger: Mišljenje i pevanje, Nolit, Beograd 1982.
  11. Rani Hajdeger (zbornik), V. Karadžić, Beograd 1979.
  12. H.G. Gadamer: Istina i metoda, V. Masleša, Sarajevo 1978.
  13. E. Kasirer: Jezik i mit, Tribina mladih, Novi Sad 1972
  14. Karl-Oto Apel: Transformacija filozofije, V. Masleša, Sarajevo 1980.
  15. J. Derrida: O gramatologiji, V. Masleša, Sarajevo 1976.
  16. M. Foucault: Riječi i stvari, Nolit, Beograd 1971.
  17. J. Habermas: Saznanje i interes, Nolit, Beograd 1975
  18. E. Beti: Hermeneutika kao opшta metoda duhovnih nauka, Književna zajednica Novog Sada, Novi Sad 1988.
  19. R.Č. Pandeya: Indijska filozofija jezika, Mladost, Beograd 1975.
  20. N. Čomski: Gramatika i um, Nolit, Beograd 1979.
  21. DŽ. Serl: Govorni činovi, Nolit, Beograd 1991.
  22. R. Carnap: Empirizam, semantika i ideologija, časopis Pitanja br. 7/8, Zagreb 1978.
  23. G. Frege: O smislu i nominatumu, časopis Ideje br. 1, Beograd 1976.
  24. W. Alston: The philosophy of language, Prentice Hall, New Jersey 1964.
  25. J. Lacan: Ecrits, Seuil, Paris 1966.
  26. F. Nietzche:  Begriff der Rhetorik, in: Gesammelte Werke, funfter Band, Munchen, 1922.
  27. P. Ricoeur: La metaphore vive, Paris, 1975.
  28. G. Cambell: The Philosophy of Rhetoric, Southern Illinois University Press, 1963.
  29. Lj. Tadić: Retorika, Filip Viшnjić, Beograd 1995.
  30. M. Kulić: Jezik prije jezika (ontologija, teologija, antropologija i gramatičko kao teogramatičko iskustvo bivstvovanja), Kalekom, III izd., Beograd 2003.
  31. Filozofija i jezik (zbornik), časopis Iskustva, god. IV, januar-juni, br. 11/12,  Beograd 2002.
  32. N. Miščević: Filozofija jezika, Naprijed, Zagreb 1981.

 

 

 

ПОСТДИПЛОМСКИ СТУДИЈ ФИЛОЗОФИЈЕ: САВРЕМЕНА ФИЛОЗОФСКА ИСТРАЖИВАЊА

Назив предмета: Савремене естетичке теорије, изборни предмет на  другој години студија

Предметни наставник: Проф др Саво Лаушевић

Садржај предмета

 

Умјетнички обрасци и и естетске парадигме у 20. вијеку.
Утицаји науке на естетику: Интегрална естетика (Ш. Лало);наука о формама(Е. Сурио); Научна естетика (Т. Мунро)
Б. Кроче: Естетика израза; Однос према Хегеловој естетици, Проблем истине у умјетности; Однос естетике и лингвистике.
Естетичка теорија теодора Адорна
Хартманова естетичка теорија: структура естетског акта, естетског предмета,планови и слојеви у умјетничком дјелу.
Роман Ингарден: Естетски доживљај, вриједност, умјетничко дјело. Онтологија умјетности.
Феноменолошка и херменаутичка теорија о умјетности: Хартман, Ингарден, Дифрен Р. Јаус)
Филозофија егзистенције у естетици (Кјеркегор, Јасперс, хајдегер Сартр, Ками)
Психоанлиза и естетика:Фројд, Јунг,
Структуралитам у естетици: Семиотичка, симболичка и семиотичка  естетика. Знакови и значења у умјетности.Умјетност као језик. (Ч. Морис, С. Лангер, Р. Барт, С. Дубровски)

Естетика комуникације, естетика медија,(А. Мол, М.   Бензе, Ж. Кон, У. Еко)
Постмодерна теорија умјетности (Лиотар,Бодријар, Дерида, Ватимо)

Литература:

Изворна дјела:
Т. Адорно, Естетичка теорија, Нолит, Београд,
Шарл Лало: Основи естетике, Београд 1966.
Н. Хартман: Естетика, Култура, Београд, 1968.
Б. Кроче: Естетика, Напријед Загреб,1960.
Р. Ингарден: Доживљај, вриједност, умјетничко дјело, Нолит, Београд,1975.
М. Хајдегер, Извор ун+мјетничког дјела, у «Шумски путеви, Плато, Београд 1993.
Р. Јаус, Естетичка рецепција, Нолит, Београд, 1989.
У. Еко: Естетика и теорија информација, Просвета, Београд, 1977,
С. Лангер: Проблеми умјетности, Градина, Ниш,1990.
Ж. Кон: ЕСтетика Комуникације, Клио., Београд, 2000.
М. Десоар: Естетика и општа наука о умјетности, Сарајево, 1963.
Х. Г. Гадамер: Истина и метода: В. Маслеша, Сарајево, 1978.( први дио)

Прегледи:
Марио Перниола: Естетика двадесетог века, Светови, Нови Сад, 2005. Г. М. Таљабуе: Савремена естетика, Нолит, Београд,1983.
М. Дамјановић: Струјања у савременој естетици, Напријед, Загреб,1966.
К.Е.Гилберт,Х.Кун: Историја естетике, Београд, сарајево, 1969.
(од 451 до 483. стр.)
Д. Грлић: Естетика IV, Напријед,Загреб, 1978.
Б. Милијић: семиотичка естетика,Институт за књижевност и умјетност, Београд, 1993.