Руководилац катедре: проф. др Небојша Елез
Секретар катедре: мр Валентина Тимотић

Секретар мастер студија: Аљоша Шљука

Данашња Катедра за математику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву основана је 2000. године под називом Одсјек за математику. Одсјек је основан након добијања Сагласности Министарства просвјете бр.: 6-01-1786/2000 од 2. 8. 2000. године. Одсјек је почео са радом школске 2000/2001. године. Дозволом за рад бр. 07.2-9485/07 од 25. 12. 2007. године дата је сагласност за рад Катедре за математику по болоњским принципима. Ова Дозвола 22. 6. 2009. године замијењена је Дозволом бр. 07.023-3899/09, која је тренутно важећа.

Руководиоци Катедре за математику

Катедром за математику и рачунарство од њеног оснивања до данас руководили су сљедећи наставници: проф. др Миленко Пикула,  проф. др Небојша Елез, проф. др †Милорад Стевановић, проф. др Видан Говедарица.

Наставно особље Катедре за математику

Од оснивања Одсјека, тј. Катедре за математику, у наставном процесу учествовало је 36 наставника и сарадника. Међу наставним особљем, извјестан број наставника ангажован је као гостујући кадар који је долазио и још увијек долази са универзитета у окружењу (Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду, Универзитет у Крагујевцу, Универзитет Црне Горе, Универзитет у Бањалуци, Универзитет у Сарајеву). Овај тренд нарочито је био изражен у првим годинама постојања и рада Одсјека (Катедре), али захваљујући развоју, постепено су се стекли услови за ангажман властитог наставног кадра, који данас чини већину наставног особља Катедре. У наставку је хронолошким слиједом приказан списак наставника и сарадника на Катедри за математику и рачунарство, од оснивања до данас:

  • проф. др Веселин Перић, академик. Био на Катедри од оснивања 2000/2001. школске године па до 2009. године. Држао предавања на предметима из области Алгебре;
  • проф. др Миленко Пикула, редовни професор. На Катедри од оснивања 2000/2001. школске године до данас. Држи предавања на предметима из уже научне области Математичка анализа и примјене;
  • проф. др Милош Томић, редовни професор. На Катедри од оснивања 2000/2001. школске године до данас. Држи предавања на предметима из уже научне области Математичка анализа и примјене;
  • проф. др Небојша Елез, ванредни професор. На Катедри од оснивања 2000/2001. школске године до данас. Први шеф Катедре. Држи предавања на предметима из уже научне области Математичка анализа и примјене;
  • др Илија Лаловић, доцент. На Катедри од оснивања 2000/2001. школске године до данас. Држи предавања на предметима из уже научне области Рачунарство и информатика;
  • проф. др †Милорад Стевановић, редовни професор. На Катедри од 2001/2002. школске године па до 2010. године. Држао предавања на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • проф. др Видан Говедарица, ванредни професор. На Катедри од 2001/2002. школске године до данас. Држи предавања на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • проф. др Мирјана Вуковић, редовни професор, члан Академије наука БиХ. На Катедри од 2003/2004. школске године. Држи предавања на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • проф. др Вељко Вулетић, редовни професор. На Катедри од 2002/2003. школске године па до 2007. године. Држао предавања на предметима из Нумеричке анализе;
  • проф. др Радослав Милошевић, ванредни професор. Био на Катедри од 2003/2004. школске године па до 2012. године. Држао предавања на предметима из области Методике наставе математике;
  • др Ненад Митић, доцент. Држао предавања на предметима из уже научне области Рачунарске науке;
  • проф. др Милорад Бањанин, редовни професор. На Катедри од 2008. године до данас. Држи предавања на предметима из уже научне области Рачунарске науке;
  • др Владимир Владичић, доцент. На Катедри од 2008/2009. школске године. Држи предавања на предметима из уже научне области Математичка анализа и примјене;
  • проф. др Драган Ђурчић, ванредни професор. На Катедри од 2010/2011. школске године. Држи предавања на предметима из уже научне области Математичка анализа и примјене;
  • др Душко Јојић, доцент. На Катедри од 2010/2011. школске године до данас. Држи предавања на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • проф. др Љубиша Кочинац, редовни професор. Држао предавања на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • проф. др Драгић Банковић, редовни професор. Држао предавања на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • проф. др Милан Јовановић, редовни професор. Држао предавања на предметима из уже научне области Математичка анализа и примјене;
  • проф. др Данијел Романо, редовни професор. Држао предавања на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • проф. др Раде Лазовић, ванредни професор. Држао предавања на предметима из уже научне области Математичка анализа и примјене;
  • проф. др Милан Јањић, ванредни професор. Држао предавања на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • проф. др. Данко Јоцић, ванредни професор. Држао предавања на предметима из уже научне области Математичка анализа и примјене;
  • др Емил-Илић Георгијевић, доцент. На Катедри од 2008/2009. школске године. Држи предавања на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • др Оливера Марковић, доцент. На Катедри од 2012/2013. школске године. Држи предавања на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • мр Наташа Павловић, виши асистент. На Катедри од оснивања 2000/2001. школске године. Изводила вјежбе на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • Момчило Боровчанин, асистент. Изводио вјежбе на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • мр Јасминка Елез, виши асистент. Изводила вјежбе на предметима из уже научне области Рачунарске науке;
  • Дарко Иванковић, асистент. Изводио вјежбе на предметима из уже научне области Математичка анализа и примјене;
  • Душан Јокановић, асистент. Изводио вјежбе на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • мр Дарко Дракулић, виши асистент. На Катедри од 2007. године. Изводи вјежбе на предметима из уже научне области Рачунарске науке;
  • мр Марко Ћитић, виши асистент. На Катедри од 2008. године. Изводи вјежбе на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • Филип Морић, асистент. Био на Катедри у 2008/2009. школској години. Изводио вјежбе на предметима из уже научне области Алгебра и геометрија;
  • мр Валентина Тимотић, виши асистент. На Катедри од 2008/2009. школске године. Изводи вјежбе на предметима из уже научне области Математичка анализа и примјене;
  • Огњен Папаз, асистент. На Катедри од 2012. године. Изводи вјежбе на предметима из уже научне области Математичка анализа и примјене;
  • Аљоша Шљука, асистент. На Катедри од 2012. године. Изводи вјежбе на предметима из уже научне области Рачунарске науке;
  • Јелена Радовић, асистент. На Катедри од 2014. године. Изводи вјежбе на предметима из уже научне области Математичка анализа и примјене.

Наставни планови

Први наставни план донесен је школске 2000/2001. године и није се мијењао све до увођења Болоњског процеса 2006/2007. године. Сљедећи наставни план и програм направљен је у духу болоњског процеса у оквиру реформе високог образовања а почиње да се примјењује од школске 2006/2007. године. Овим студијским програмом обухваћен је први циклус додипломских студија  (the dagree of  Bachelor). Назив студијског програма - Математика и рачунарство а реализатор је Катедра за математику и рачунарство Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

На постдипломском студију Катедре за математику и рачунарство Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву постоје сљедећи смјерови:Алгебра и геометрија,

Анализа, Примијењена математика и Методика наставе математике. Магистарски студиј траје  4 семестра и завршава се израдом и одбраном магистарског рада.

Завршетком студија, на прва три смјера, кандидат стиче научни степен магистар математичких наука (с назнаком смјера), а завршетком четвртог смјера стиче научни степен магистар методике наставе математике, односно методике почетне наставе математике.

Кандидат је дужан да положи испите из укупно 5 предмета, од којих су 2 обавезна, док преостала  3  бира, с листе изборних предмета, и да уради и одбрани  2  семинарска рада. Тему семинарског рада одобрава Вијеће постдипломског студија. Семинарски рад се предаје у писаној форми, укоричен и брани се усмено, пред комисијом од најмање два члана. Рад се не оцјењује бројчаном оцјеном, него се, уколико је кандидат задовољио, у индекс уписује да је рад успјешно одбрањен. Сваком полазнику постдипломског студија, у складу с његовим интересовањем, одређује се ментор којег поставља Вијеће постдипломског студија, у току трећег семестра. Кандидат, у договору с ментором, бира 3 предмета с листе изборних предмета и 1 семинарски рад,  који представља увод у магистарски рад. Након извршених обавеза, предвиђених наставним планом, кандидат стиче право на израду магистарског рада. Тему магистарског рада, одобрава Наставно-научно вијеће Факултета на приједлог Вијећа постдипломског студија и ментора. Магистарски рад треба да буде резултат самосталног рада и да представља оригиналан допринос науци. Кандидат може, уз сагласност Вијећа постдипломског студија, замијенити један од предмета са свог смјера, предметом с неког другог смјера или положити један испит на неком другом постдипломском студију истородног или сродног факултета или универзитета.

Одбрањени магистарски радова 

 Магистри математичких наука

  1. Кармелита Пjанић,Von Neumannove algebre  modularna teorija Tomita-Takesaki  (датум одбране: 2. 12. 2005)
  2. Катија Лонза, Профинитне  групе (датум одбране: 10. 3. 2006)
  3. Емил Илић-Георгијевић,  Параградуиране структуре (групе, прстени и модули) (датум одбране: 21. 5. 2009)
  4. Наташа Павловић, Регуларизовани трагови линеарних диференцијалних једначина са кашњењем (датум одбране: 28. 12. 2009)
  5. Дарко Дракулић, Развој нове JAVA библиотеке за дводимензионалне геометријске конструкције (датум одбране: 10. 12. 2010)
  6. Ивана Милинковић Росић, Прилози теорији малоталасних трансформација (датум одбране: 11. 1. 2011)
  7. Ернас Хајдер, Тајлорови и Лоранови редови у извјесним валуационим пољима (датум одбране: 25. 1. 2011)
  8. Сања Типурић-Спужевић, Интегрисане полугрупе и интегрисана рјешења Волтерових интегродиференцијалних једначина (датум одбране: 5. 4. 2011)
  9. Владимир Владичић, Инверзни проблеми типа Штурма-Лиувила са кашњењем (датум одбране: 7. 4. 2011)
  10. Сеад Пецо, Теореме апроксимације за полугрупе оператора и косинусне операторске функције (датум одбране: 9. 9. 2011)
  11. Елмир Чатрња, Обрнути проблеми са промјењивим кашњењем на сегменту (датум одбране: 9. 9. 2011)
  12. Марко Ћитић, Егзистенција неких конвексних цјелобројних полигона (датум одбране: 12. 1. 2012)
  13. Валентина Коњокрад,  Караматина теорија и генералисани инверз  (датум одбране: 17. 7. 2012)
  14. Анђа Шарић, Инверзни спектрални задаци за једначине са промјенљивим кашњењем (датум одбране: 17. 4. 2013)
  15. Ресул Чилић, Принцип контракције у рјешавању бесконачног система линеарних једначина (датум одбране: 17. 4. 2013)
  16. Исмет Калчо, Инверзни задаци за диференцијалне једначине типа Штурма-Лиувила са кашњењем облика x-t (x) (датум одбране: 11. 12. 2013.)

Mагистри методике наставе математике

  1. Антон Врдољак, Имплементациони модели ICT - алата у настави математике(датум одбране: 9. 10. 2009)
  2. Марина Зубац, Оцјењивање ученика као мотивација за учење математике (датум одбране: 15. 7. 2010)
  3. Наида Бикић, Ефекти постигнути рјешавањем проблемских задатака у настави математике (датум одбране: 7. 7. 2011)
  4. Драгана Скочајић , Диференцирано моделовање проблемских задатака методом дужи (датум одбране: 29. 8. 2011).

 Одбрањене докторске дисертације      

  1. Михаљевић Никола, Инверзни проблем типа Штурм-Лиувила са променљивим кашњењем на сегменту  (датум одбране :  20. 2. 2004)
  2. Марјановић Тихомир, Директни и инверзни спектрални задаци за диференцијалне једначине другог реда са константним кашњењем на сегменту (датум одбране: 12. 9. 2008)
  3. Ибро Вајт, Могућности за унапређење наставе математике у основној школи (28. 11. 2005)
  4. Говедарица Видан, Неки проблеми егзистенције и оптимизације конвексних цјелобројних полигона (датум одбране : 17. 2. 2006)
  5. Марковић Оливера, Хопфове алгебре речи (датум одбране: 9. 7. 2008)
  6. Шаховић Амина, Веза између косинусних операторских функција и генералисаних Хилбертових трансформација (датум одбране: 12. 9. 2008)
  7. Пјанић Кармелита, Стратегије студената при рјешавању диференцијалних једначина у математичком и нематематичком контексту (датум одбране: 2. 10. 2009)
  8. Милетић Мићо,  Коначне геометрије и геометрија Бранислава Петронијевића (датум одбране: 28. 2. 2010)
  9. Живановић Милан, Примјена једне линеарне трансформације у геометрији и алгебри (датум одбране: 31. 1. 2011)
  10. Илић-Георгијевић Емил, Неки проблеми теорије параградуираних структура (датум одбране: 13. 9. 2011)
  11. Косић-Јеремић Сандра, Екстремални задаци у настави математике (датум одбране: 25. 11. 2011)
  12. Владичић Владимир, Примјена Фуријеових редова у инверзном проблему једначина са кашњењем (датум одбране: 17. 4. 2013)