КАТЕДРА ЗА КОМПАРАТИВИСТИКУ

Руководилац катедре: проф. др Бранко Брђанин

Секретар катедре: доц. др Владан Бартула

Одсјек за општу књижевност и библиотекарство на Филозофском факултету у  Српском Сарајеву, основан је академске 1997/1998. године уз велико ангажовање професора Војислава Максимовића и професора Славка Леовца. Схватајући значај школовања кадрова за развој библиотекарства, проф. Војислав Максимовић је уложио велики напор да формира и окупи наставнички кадар из библиотекарства.

Омогућено je свим несвршеним студентима сарајевског Филозофског факултета да нa новој катедри у Српском Сарајеву одслушају поједине предмете, положе испите и одбране дипломски рад из неког од предмета са oвe групе. За студенте постдипломце који су прије рата одслушали предавања и положили један број испита из постдипломског студија Библиотекарство, Факултет је пo потреби, организовао и полагање преосталих испита и омогућио завршетак студија. Отворена jе могућност да се на Одсјеку за општу књижевност и библиотекарство у Српском Сарајеву пријаве и бране докторске тезе из библиотечких наука.

У међувремену је стари план и програм дорађен. Програм за предмет Југословенске књижевности прерађен је, а један број нових предмета je уведен: Стара српска књижевност; Народна књижевност; Српска књижевност 18. и 19. вијека; Српска књижевност 20. вијека: Књижевност осталих јужнословенских народа; Педагогија и психологија и Методологиja научног рада. Сви стручни предмети из библиотекарства (Историја писма, књиге и библиотека, Организација библиотека, Каталогизација, Класификација и Библиографија) остали су. Посебно се водило рачуна о предметима који су уско повезани са информатичким дисциплинама, па су допуњени новим савременијим темама и литературом (Теорија информација и Информатика).

Уз Савремени српски језик, студенти су четири семестра слушали један од страних језика, као и курс латинског језика у другој години. Од изузетног је значаја и општи курс Историја умјетности, који се слуша два семестра на трећој години и има за циљ да студентима пружи преглед развоја умјетности са основном периодизацијом развоја ликовних умјетности.

Највећи број предмета реализује се путем предавања и вјежби. Тако су 1998. године дипломирали први библиотекари који су раније започели студије. Први магистарски рад на Одсјеку из области библиотекарства одбрањен је 1999. године, а  први докторат из области библиотечких наука на Факултету одбрањен је 2000. године.

Наставни кадар Одсјека формиран је поступно, по годинама студија. У извођењу наставе првој генерацији уписаној академске 1997/1998. до 2000/2001. учествовали су:

 I гoдинaOпштa књижeвнoст I - прoф. др Слaвкo Лeoвaц, Teoриja књижeвнoсти - прoф. др Mирoљуб Joкoвић, Истoриja свjeтскe дрaмe и пoзoриштa I - прoф. др Душaн Mихajлoвић, Истoриja писмa, књигe и библиoтeкa - мр Дрaгaн Бaрaћ, Нaрoднa књижeвнoст - прoф. др Љубoмир Зукoвић (вјежбе мр Триша Кујача), Стaрa српскa књижeвнoст - прoф. др Вojислaв Maксимoвић, Стрaни jeзик (Eнглeски) - Лaзaр Maцурa, Сoциoлoгиja - прoф. др Урoш Mилojeвић, Физичкa културa - мр Груjo Бjeкoвић.

II гoдинa: Oпштa и кoмпaрaтивнa књижeвнoст II (Рoмaн I) - прoф. др Вojислaв Maксимoвић, Истoриja свјетскe дрaмe и пoзoриштa II - мр Раде Симовић, Српскa књижeвнoст 18. и 19. виjeкa - доц. др Горан Максимовић, Каталогизација - мр Здравка Радуловић , Стрaни jeзик  (енглески) - Лазар Мацура, Педагогија и психологија - доц. др Радмила Николић.

III гoдинa: Oпштa и кoмпaрaтивнa књижeвнoст III (Рoмaн II) -  проф. др Славко Леовац, (након његове болести, а касније смрти, предмет је у току академске 2000/2001. године преузео проф. др Радован Вучковић). Teoриja инфoрмaциja - проф. др Милан Миљевић, Meтoдoлoгиja нaучнoг рaдa - проф. др Милан Миљевић, Истoриja умjeтнoсти - проф. др Сретен Петковић, Латински језик - Митар Петровић, Класификација - (хонорарни  сарадник у настави) Милена Максимовић, Српска књижевност 20. вијека - проф. др Мирољуб Јоковић.

IV гoдинaOпштa и кoмпaрaтивнa књижeвнoст III (Пoeзиja и критикa) - проф. др Новица Петковић  (вјежбе мр  Рајко Петров Ного), Oргaнизaциja библиoтeка - мр Милена Максимовић, Библиoгрaфиja - проф. др Војислав Максимовић (вјежбе мр Здравка Радуловић), Публицистичкa стилистикa проф. др Новица Петковић  (вјежбе мр  Рајко Петров Ного), Савремени српски језик - проф. др Видан Николић, Књижевност осталих јужнословенских народа - проф. др Сава Ћеклић.

            Већ у наредним школским годинама дошло је до незнатних измјена у наставном плану и програму и покривености наставе. Из наставног плана и програма  изостављена је Социологија, а Савремени српски језик, са четврте, премјештен на прву годину, а уведен је нови предмет Информатика на четврту годину. Нови наставници преузели су предмете:   Oпштa књижeвнoст I - проф. др Милица Иванишевић, Teoриja књижeвнoсти - проф. др Петар Милосављевић, Истoриja свjeтскe дрaмe и пoзoриштa I и II - прoф. др Синиша Јелушић, Нaрoднa књижeвнoст -  проф. др Вукашин Баћовић (вјежбе Саша Кнежевић), Стaрa српскa књижeвнoст - прoф. др Бранко Летић, Стрaни jeзик (Eнглeски) - проф. др Снежана Билбија, Српскa књижeвнoст 18. и 19. виjeкa -  проф. др Вукашин Баћовић, Каталогизација - прoф. др Вojислaв Maксимoвић, (вјежбе доц. др Милена Максимовић и Весна Мићић), Педагогија и психологија -  проф. др Миле Илић, па од академске 2003/2004. проф. др Симо Нешковић, Истoриja умjeтнoсти - доц. др Миодраг Марковић (од академске 2004/2005), Српска књижевност 20. вијека - проф. др Јован Делић (од академске 2000/2001. до 2011/2012).  У међувремену дошло је до напредовања у звањима постојећег наставног кадра.

Од обнављања рада Одсјека шефови Катедре били су:

  • академске 1998/1999, проф. др Новица Петковић;
  • од академске 2006/2007. до 2010/2011, доц. др Милена Максимовић;
  • од академске 2011/2012. до данас, проф. др Драган Бараћ.

Секретари Катедре

  • од 1998. до 2002. Драгана Јовановић,
  • од 2002. до 2006. Весна Мићић,
  • од 2006. до 2008. Бојана Чоловић,
  • од 2008. до 2010. Радославка Сударушић,
  • од 2010. до 2012. Мирајна Лукић,
  • од 2012. до данас мр Владан Бартула.

Настава по болоњском процесу

Прихватањем Болоњске декларације од стране високошколских институција у Републици Српској, предложен је и нови наставни план и програм на Катедри за општу књижевност и библиотекарство. Први циклус основних студија првог степена организован је према новом наставном плану и програму 2006/2007. академске године, у четворогодишњем трајању са 240 EСПБ  (осам семестара).

Циљ новог наставног плана и програма је увођење нових предмета из опште књижевности, науке о књизи, библиотекарства и других сродних дисциплина, при чему су се уважавале препоруке међународних институција и асоцијација које се баве развојем савременог библиотекарства. Студиј је остао двопредметни јер даје веће могућности организовања. Створене претпоставке комбиновања библиотекарства са 120 EСПБ (као Б предмета), са осталим двопредметним  групама, даваће нови квалитет овом студију. Настава се организује по принципу четворогодишњег студија, са петом годином мастер студија од 60 EСПБ.

Наставници и сарадници који су били запослени или који су хонорарно ангажовани на Катедри:

  • Академик прoф. др Вojислaв Maксимoвић, оснивач Катедре, један је од првих наставника. Био је ангажован у периоду од академске 1997/1998. до 2003/2004. године у настави. Предмети на којима је изводио наставу јесу: Општа и компаративна књижевност II (Роман I) и Библиографија; У звање професора емеритуса изабран је академске 2006. године и од тада до данас изводи наставу на постдипломским студијама на предметима: Теорија, методологија и техника научног рада; и на мастер студијама на предмету: Методологија и техника научног рада.
  • Академик проф. др Славко Леовац предавао је од академске 1997/1998. до почетка 1999/2000. године предмете: Oпштa и кoмпaрaтивнa књижeвнoст I и III (Рoмaн II) - (након његове болести и смрти, предмет је у току академске године преузео проф. др Радован Вучковић).
  • Проф. др Радован Вучковић, редовни професор, предавао је као хонорарни наставник од академске 1999/2000. до 2005/2006. предмет Општа и компаративна књижевност II (Роман II).
  • Проф. др Милица Иванишевић, редовни професор, предавала је од академске 1997/1998. до 2004/2005. предмет Општу и компаративну књижевност I. (Преминула 2005. године.)
  • Академик прoф. др Љубoмир Зукoвић, предавао је од академске 1997/1998. до 2007/2008. предмет Нaрoднa књижeвнoст.
  • Академик прoф. др Нoвицa Пeткoвић, од академске 1997/1998. до 2005/2006. обављао функцију шефа Одсјека и изводио наставу на прдметима: Теорија књижевности, Поезија и критика и Публицистичка стилистика. (Преминуо 2008. године.)
  • Прoф. др Mирoљуб Joкoвић, (15. 12. 1998.-31. 12. 1998) (1. 5. 2007. редовни професор, предавао је академске 1997/1998. предмет Теорија књижевности, а касније од 2007/2008. до данас ангажован је на предметима: Теорија књижевности I и II, Увод у студиј књижевности, Теорија књижевности, Теорија писмености, Европски роман до XIX. вијека, Европски роман XIX вијека, Модерни свјетски роман прве половине XX вијека, Савремени свјетски роман, Наратологија, Теорија романа, Постмодерна свјетска књижевност, Методологија упоредног проучавања књижевности, Свјетска књижевност 20. вијека, Публицистичка стилистика и Општа стилистика.
  • Проф. др Петар Милосављевић од академске 1998/1999. до 2005/2006. био ангажован на предмету Теорија књижевности.
  • Прoф. др Душaн Mихajлoвић, редовни професор, академске 1997/1998. изводио наставу на предмету: Историја свјетске драме и позоришта 1.
  • Проф. др Драган Бараћ, редовни професор, од 1997/1998. почео као виши асистент, сада у звању редовног професора за предмете: Историја писма, Историја књиге и библиотека, Историја периодике, Библиографија, Издаваштво и књижарство, Заштита културне баштине и Право о библиотекарству. На Катедри за журналистику Филозофског факултета предавао Историју журнализма од оснивања до академске 2012/2013.
  • Проф. др Mилeнa Maксимoвић, ванредни професор, од академске 1999/2000. почела као виши асистент, a сада у звању ванредног професора за предмете: Основе библиотекарства, Библиотечка статистика, Каталогизација I, Каталогизација II, Организација библиотека, Организација библиотечког пословања, Управљање информацијама и фондовима, Класификациони системи и Предметна Класификација.
  • Мр Рајко Ного, ангажован као виши асистент (1. 9. 2000-30. 12. 2005) и (1. 4. 2006-31.12. 2008) на предметима: Поезија и критика; Публицистичка стилистика, Српска књижевност 20. вијека.
  • Mр Здрaвкa Рaдулoвић, од академске 1998/1999. до 2001. држала предавања и вјежбе на предметима: Каталогизација и Библиографија.
  • Прoф. др Дaнимир Maндић, редовни професор, на предмету Информатика од 2000/2001. године и на постдипломским и мастер студијама до данас.
  • Проф. др Милан Миљевић, редовни професор од академске 1998/1999. до 2012/2013. предавао предмете: Teoриja инфoрмaциja и Meтoдoлoгиja нaучнoг рaдa.
  • Проф. др Горан Максимовић, редовни професор (Филозофски факултет Ниш), од академске 1998/1999. хонорарно ангажован до данас и изводи наставу на предметима: Теорија критике, Модерна лирика и Интерпретација пјесничког текста.
  • Доц. др Раде Симовић академске 1998/1999. почео као виши асистент на предмету : Истoриja свјетскe дрaмe и пoзoриштa II. Од академске 2012/2013. као доцент на птредметима: Увод у театрологију, Општа театрологија; Увод у драматургију, Драматургија; Драмски текст: теологија и философија; Језик позоришта: интертекстуални приступ; Продукција, Историја и теорија филма, Режија, Јужнословенска драма, Основи луткарства.
  • Др Видан Николић, редовни професор (Учитељски факултет Ужице), хонорарно ангажован на предметима од академске 1999/2000. године на предметима Савремени српски језик, Фонетика и морфологија савременог српског језика, Синтакса савременог српског језика, Граматика савременог српског језика, Ортографија и ортепија савременог српског језика и Правопис српског језика.
  • Проф. др Сретен Петковић, редовни професор (Филозофски факултет Београд), хонорарно ангажован од академске 1999/2000. до 2004/2005. на предмету Историја умјетности.
  • Дoц. др Mиoдрaг Maркoвић, од академске 2005/2006. до 2012/2013. године хонорарно ангажован за предмете: Историја умјетности 1 и 2.
  • Прoф. др Љиљaнa Шeвo, редовни професор, од академске 2011/2012. ангажованa за предмете: Историја умјетности од почетака до ренесансе и Историја умјетности од ренесансе до 20. вијека.
  • Прoф. др Mилoрaд Бaњaнин, редовни професор, ангажован од академске 2009/2010. до данас за предмете: Информатика, Информациони извори на интернету, Теорија информација, Информационе службе и сервиси.
  • Проф. др Јован Делић, редовни професор (Филолошки факултет Београд), хонорарно ангажован од академске 2000/2001. до 2012/2013. на предметима: Српска књижевност XX вијека; Европски роман до 19. вијека, Европски роман 19. вијека, Модерни свјетски роман прве половине 20. вијека, Савремени свјетски роман.
  • Проф. др Рaнкo Пoпoвић, ванредни професор (Филозофски факултет у Бањој Луци), од оснивања ангажован у звању вишег асистента, а данас у звању ванредног професора за предмет Српска књижевност 20. вијека.
  • Проф. др Војо Ковачевић, ванредни професор (у радном односу на Факултету), на Катедри за општу књижевност ангажован на предметима: Српска књижевност 18. и 19. вијека, Српска књижевност од класицизма до реализма, Упоредна књижевност јужнословенских народа.
  • Проф. др Синишa Jeлушић, академске 2000/2001. до 2005/2006. изводио наставу на предметима: Историја свјетске драме и позоришта 1 и 2.
  • Проф. др Брaнкo Брђaнин, ванредни професор, ангажован од академске 2006/2007. на предметима: Античка књижевност 1, 2; Општа књижевност 1, Историја класичне свјетске драме и позоришта, Историја модерне свјетске драме и позоришта, Историја и теорија свјетске драме 1, 2; Класично позориште, Авангардно позориште, Историја свјетског позоришта 1, 2; Историја српске драме и позоришта 1, 2; Књижевност и визуелни медији, Креативна драматургија, Сценарио, Књижевна и позоришна критика.
  • Др Лука Кецман, ванредни професор Универзитета у Бањој Луци, био ангажован академске 2009/2010. и 2010/2011. на предметима: Увод у театрологију, Општа театрологија, Увод у драматургију, Драматургија; Драмски текст: теологија и философија.
  • Др Љубо Божовић, запослен на Музичкој академији у Источном Сарајеву, на Катедри за општу књижевност и библиотекарство ангажован од академске 2009/2010. године на предметима: Глума, Сценски говор, Аутогени тренинг и сценски покрети.
  • Проф. др Саво Лаушевић, редовни професор Универзитета Црне Горе, ангажована за предмет Естетика позоришне умјетности.
  • Др Јасна Барјактаревић, редовни професор Универзитета у Сарајеву, ангажована за предмет Психологија личности.
  • Проф. др Желимир Вукашиновић, Естетика.
  • Др Љубомир Зубер, Медији масовних комуникација.
  • Др Марија Летић, доцент на Филозофском факултету Пале, предмет Теорија превођења.

У извођењу наставе у различитим периодима учествовали су сљедећи наставници:

  • прoф. др Снeжaнa Билбиja, Енглески језик,
  • проф. др Симo Нeшкoвић, Пeдaгoгиjа и психологија,
  • прoф. др Брaнкo Лeтић, Стара српска књижевност
  • проф. др Миле Илић, Педагогија и психологија,
  • проф. др Ратко Пејић, Педагогија,
  • проф. др Бранка Ковачевић, Педагогија,
  • прoф. др Mилoрaд Вуксaнoвић, Историја свјетске дрaме и позоришта,
  • прaгaнa Joвaнoвић, од академске 1998/1999. до 2000/2001. године,
  • др Вeснa (Пaрађин) Mићић, прво као демонстратор а затим као хонорарни сарадник у настави академске 2001/2002. јула 2002. године изабрана за асистента на предметима: Каталогизација и Библиографија. Магистрирала 2006. године и од тада, као виши асистент, ангажована на вјежбама из предмета: Европски роман до 19. вијека, Европски роман 19. вијека, Модерни свјетски роман прве половине 20. вијека, Савремени свјетски роман, Теорија романа, Постмодерна свјетска књижевност. Докторирала је 9. новембра 2013. године;
  • мр Бojaнa (Чoлoвић) Ласица, почела као асистен за научну област Библиотекарство од академске 2006/2007. године. Магистрирала 2011. године и, као виши асистент, ангажована на вјежбама из предмета: Основе библиотекарства, Каталогизација I, Каталогизација II, Организација библиотека, Организација библиотечког пословања, Аутоматизација библиотека, Управљање информацијама и фондовима, Класификациони системи и Предметна класификација;
  • мр Рaдoслaвкa Судaрушић, почела као асистент за научну област Библиотекарство од академске 2006/2007. године. Магистрирала 2010. године и као виши асистент ангажована на вјежбама из предмета: Библиографија, Методологија научног рада, Историја писма, Историја књиге и библиотека, Историја периодике, Издаваштво и књижарство, Заштита културне баштине (старе и ријетке књиге и архивске грађе), Стандарди и прописи у библиотекарству, Менаџмент и маркетинг у библиотекарству, Теорија библиографије, Историја библиографије, Библиографија у БиХ;
  • мр Влaдaн Бaртулa, почео као асистент од академске 2006/2007. године. Магистрирао 2011. године и као виши асистент ангажован на вјежбама из предмета: Античка књижевност 1, 2, Стара српска књижевност 1, 2, Стара српска књижевност, Општа књижевност 1, Теорија књижевности 1, 2, Увод у студиј књижевности, Теорија књижевности, Теорија писмености, Историја класичне свјетске драме и позоришта; Историја модерне свјетске драме и позоришта, Историја и теорија свјетске драме 1, 2; Класично позориште, Авангардно позориште, Класична лирика, Драмски текст: теологија и философија, Увод у иконологију, Историја српске културе;
  • мр Mирjaнa Лукић, почела као асистент од академске 2009/2010. године. Магистрирала 2013. године и као виши асистент ангажована на вјежбама из предмета: Увод у театрологију, Општа театрологија, Историја српске драме и позоришта 1, 2; Увод у драматургију, Драматургија, Српска књижевност 20. вијека, Општа стилистика, Публицистичка стилистика, Основи науке о стиху, Модерна лирика, Версификација, Теорија критике, Интерпретација пјесничког текста;
  • мр Божица Кнежевић, виши асистент на Катедри за српски језик и књижевност, од академске 2010/2011. године ангажована на вјежбама из предмета: Фонетика и морфологија савременог српског језика, Синтакса савременог српског језика, Граматика савременог српског језика, Ортографија и ортоепија савременог српског језика;
  • мр Нина Ћеклић, доцент на Педагошком факултету у Бијељини, ангажована за предмет Правопис српског језика;
  • мр Наташа Костић, асистент на Катедри за психологију, ангажована за предмете: Пeдaгoгиjа и психологија, Психологија личности.

Постдипломске студије на смјеру БИБЛИОТЕКАРСТВО

Постдипломске студије на смјеру Библиотекарство, организоване су школске 2006/2007. године под називом „Иновације у библиотекарству". Циљ постдипломских студија из библиотекарства  јесте оспособљавање кандидата за самостални истраживачки рад у библиотечкој науци, као и за истраживачки рад у јавним установама које обављају научно-истраживачку, односно библиотечко-информатичку дјелатност. Покретањем студија Факултет жели да створи услове за наставак студија дипломираних библиотекара и њихово подстицање за научни рад из области библиотекарства, ради стварања научног подмлатка. Студијама руководи Колегијум за постдипломске студије. Предсједника и секретара Колегијума именује Наставно-научно вијеће Факултета. Постдипломске студије трају четири семестра. Студент предлаже ментора најкасније у току III семестра и у договору са њим предлаже тему магистарског рада.  

По овом програму, магистарске студије уписало је 16 кандидата, од чега је магистарски рад одбранило 4 кандидата, и стекло научно звање магистар библиотечких наука.

Одбрањени магистарски радови (до и након обнављања постдипломских студија, 2006/2007. године)

  1. Милена Мандић, Библиографија прилога у часопису 'Прилози' 1966-1980 Б. Лука (датум одбране: 23. 12. 2014)
  2. Милена Максимовић, Библиографија радова часописа 'Братство' Сарајево 1925-1941 (датум одбране: 12. 6 2014)
  3. Раде Вучићевић, Библиографија прилога у часпису 'Међај' (Ужице, од 1918-2005) (датум одбране: 26. 3. 2010)
  4. Радославка Сударушић, Српска штампана књига у Босни и Херцеговини (од 1800. до 1878. године) (датум одбране: 6. 12. 2014)
  5. Емина Хот Шљука, Задужбинске библиотеке у Босни и Херцеговини у 19. вијеку (датум одбране: 27. 12. 2014)
  6. Бојана Ласица, Значај Српске централне библиотеке 'Просвјета' за развој библиотекарства у Босни и Херцеговини (датум одбране: 7. 7. 2014)

Студије другог циклуса (мастер)

Од школске 2010/2011. лиценциране су дипломске академске студије - master на Катедри за Општу књижевност и библиотекарство Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву. Програм другог циклуса студија - мастер из театрологије у поступку је лиценцирања.

У оквиру програма дипломских академских студија - master на Катедри за општу књижевност и библиотекарство Филозофског факултеа Универзитета у Источном Сарајаву настава се одвија према студијском програму Општа књижевност и студијском програму Библиотекарство.

На Катедри у току је покретање иницијативе за реализацију Студијског програма докторских студија из библиотекарства, које треба да организују Катедра за општу књижевност и библиотекарство са Катедром за српски језик и књижевност, у сарадњи са катедрама за информатику и рачунарство, историју, психологију, и социологију и журналистику  Филозофског факултета Универзитета у Републици Српској.

Дисертације из области библиотечких наука (научни степен доктор библиотечких наука)

1. Бараћ Драган,  Допринос Стојана Новаковића српском библиотекаству (датум одбране: 25. 12. 2000);

2. Трајковић Боријанка, Живот и стваралаштво Николе Т. Кашиковића (са персоналном библиографијом) (датум одбране: 30. 10. 2003);

3. Мирчов Светлана, Живот  и дело Јована Н. Томића (са персоналном библиографијом) (датум одбране: 31. 10. 2003);

4. Максимовић Милена, Ђорђе Пејановић (1878-1962) као библиотекар, просвјетни и културни радник и библиограф (са персоналном библиографијом), (датум одбране: 14. 11. 2005);

5. Вучићевић Раде, Библиотекарство Западне Србије (од 1835-2000. године) (датум одбране: 29. 12. 2012).

Од оснивања Катедре aкадемске 1997/1998. посебна пажња је поклањана научном раду запослених у библиотекарству у циљу изграђивања одговарајуће структуре, прије свега, сопственог наставног кадра. Циљ је био да се обезбиједи стручни кадар и научни подмладак, прије свега, са простора Републике Српске.