КАТЕДРА ЗА ФИЛОЗОФИЈУ

Руководилац катедре: проф. др Мишо Кулић, кабинет 521
Секретар катедре: мр Биљана Грачанин, кабинет 519. 521

Филозофски  факултет  у  Источном  Сарајеву  баштини  насљеђе  Филозофског факултета из Сарајева, основаног 1950. године, као члан Универзитета Српско Сарајево (сада Источно Сарајево) наставио је традицију Филозофског факултета Сарајево и преузео обавезу према уписаним студентима. Рад наставља 1993. године, Одлуком Народне скупштине Републике Српске о издвајању високошколских установа из Универзитета у Сарајеву, бр 02-1189/92, од 14. септембра 1992. године (Службени гласник Републике Српске, број 17/93), на основу које је уписан у Судски регистар Основног суда у Српском Сарајеву под бројем 1-394/94 од 21. јуна 1994. године, а затим под бројем У-748/96 од 14. октобра 1996. године.

            Одсјек за филозофију и социологију покренут је академске 2000/01. године. Од 2008/09. године Катедра је прерасла у Катедру за филозофију и Катедру за социолигију. Шефови Катедре су били професор доктор Спасоје Ћузулан, професор доктор Иван Коларић, проф. др Рајко Куљић и професор доктор Мишо Кулић (шеф Катедре и у садашњем мандату).

Први наставници и сарадници у сталном радном односу били су проф. др Сњежана Билбија, мр Вук Миљановић и проф. др Грујо Бјековић (допунски радни однос), а хонорарно запосени били су: проф. др Спасоје Ћузулан, проф. др Богољуб Шијаковић, доц. др Слађана Ђурић, проф. др Ристо Тубић, и проф. др Цвијетин Лукић.

Наставнички кадар Катедре од њеног оснивања до данас чине:

  • проф. др Спасоје Ћузулан (Увод у филозофију, Историја филозофије 2, Онтологија, Естетика);
  • проф. др Богољуб Шијаковић (Историја филозофије 1, Филозофска антропологија, Историја филозофије I: Од Талеса до Платона, Историја филозофије II: Од Аристотела до Боетија, Филозофска антропологија I, Филозофска антропологија II);
  • доц. др Слађана Ђурић (Општа социологија 1);
  • проф. др Ристо Тубић (Логика, Историја социјалних доктрина);
  • проф. др Цвијетин Лукић  (Општа психологија);
  • проф. др Лазо Ристић (Општа методологија);
  • проф. др Ненад Кецмановић (Општа социологија 2, Демократија и људска права);
  • проф. др Ратко Дунђеровић (Социјална психологија,  Општа психологија);
  • проф. др Миланка Бабић (Српски језик);
  • проф. др Јово Радош (Историја филозофије 3);
  • проф. др Живан Лазовић (Теорија сазнања, Савремена теорија сазнања);
  • проф. др Иван Коларић (Етика, Историја филозофије 4, Логика I: Формална логика, Логика II: Савремена логика, Методика наставе филозофије, Филозофија религије, Историја филозофије VIII: 20. вијек, Историја филозофије XIX: 20. вијек);
  • проф. др Митар Миљановић (Социологија политике);
  • проф. др Милимир Мучибабић  (Социологија културе);
  • проф. др Лејла Васић (Педагогија);
  • проф. др Раде Попадић (Педагогија);
  • проф. др Момир Зековић (Методика наставе филозофије и социологије, Општа  социологија 1);
  • проф. др Саво Лаушевић (Увод у филозофију I: Филозофски појмови и проблеми, Увод у филозофију II: Филозофске дисциплине, Филозофија историје, Филозофија политике, Феноменологија, српска филозофија);
  • проф. др Сњежана Билбија (Енглески језик);
  • проф. др Драгољуб Величковић (Руски језик);
  • проф. др Борис Брајовић (Историја филозофије III: Средњовјековна и ренесансна филозофија, Византијска филозофија до 8. вијека, Историја филозофије IV: Емпиризам, рационализам, просвјетитељство, Византијска филозофија од 8. до 14. вијека, Етика I, Етика II, Филозофија религије, Руска филозофија);
  • проф. др Ева Камерер (Етика I, Етика II);
  • проф. др Желимир  Вукашиновић (Естетика I, Филозофија технике, Филозофија књижевности, Критичка теорија друштва, Филозофска антропологија I,  Филозофска антропологија II, Онтологија, Естетика);
  • проф. др Владимир Милисављевић Историја филозофије III: Средњојековна и ренесансна филозофије, Историја филозофије IV: Емпиризам, рационализам, просвјетитељство, Филозофија права, Теорија аргументације, Структурализам, Филозофија марскизма, Теорија сазнања, Савремена теорија сазнања);
  • проф. др Мишо Кулић (Историја филозофије V: Њемачкa класичнa филозофија I, Филозофија културе, Историја филозофије VI: Њемачкa класична филозофија II, Филозоифија науке, Методика наставе филозофије, Онтологија I, Историја филозофије VII: XIX вијек, Филозофија језика, Онтологија II, Херменеутика);
  • проф. др Аурел Божин (Општа психологија);
  • проф. др Димитрије Калезић (Руска филозофија);
  • проф. др Максим Васиљевић (Византијска филозофија);
  • проф. др Бранко Баљ  (Увод у филозофију);
  • проф. др Јасна Барјактаревић (Психологијa);
  • проф. др Јасна Богдановић (Психологија);
  • доц. др Сања Опсеница (Психологија);
  • проф. др Радомир Чолаковић (Психологија);
  •  проф. др Златко Павловић (Педагогија);
  • мр Вук Миљановић, виши асистент 
  • мр Стојан Шљука, виши асистент 
  • мр Данијела Милинковић
  • мр Миљан Попић 
  • Биљана Грачанин. мр

Постдипломске студије

Студијски програм ФИЛОЗОФИЈА И СОЦИОЛОГИЈА  почео је са  радом 2000/2001. године са малим бројем наставника од којих скоро нико није био у сталном радном односу, па је база за развој кадрова из области филозофије стварана покретањем магистарског постипломског судија. Постдипломске магистарске студије покренуте су академске 2003/2004. године Одлуком вијећа Универзитета број 83-II/03 од 17. 9. 2003. године.

На Филозофском факултету одбрањено је из области филозофије 12 магистарских радова и двије докторске дисертације.

Одбрањени магистарски радови

  1.  Срђан Дамњановић, Парадокс слободе - историјски амбис нес(а)вести (датум одбране: 1. 11. 2005)
  2. Горан Гојковић, Теохуманизам  Јустина Ћелијског (датум одбране: 2. 11. 2005)
  3. Драгослав Ђуровић,  Логичко-методолошки аспекти структурализма (датум одбране: 10. 7. 2006)
  4. Драган Ћузулан, Деконструкција метафизике у релацији Хајдегеровог и Левинасовог мишљења (датум одбране: 2. 2. 2007)
  5. Стојан Шљука, Дух времена у филозофским чланцима часописа Дијалог (датум одбране: 13. 7. 2007)
  6. Горана Ђудуровић Праштало, Проблем истине и човјека у филозофији Мартина Хајдегера (датум одбране: 9. 2. 2009)
  7. Валентина Чизмар, Појам живота и превладавање нихилизма у филозофији Фридриха Ничеа (датум одбране: 25. 11. 2009)
  8. Миодраг Чизмовић, Проблем времена у философији Николаја Берђајева (датум одбране: 21. 5. 2010)
  9. Марија Степановић, Проблем слободе у филозофији историје Николаја Берђајева и Божидара Кнежевића (датум одбране: 29. 6. 2010)
  10. Миљан Попић, Философија иконе код Јована Дамаскина (датум одбране: 13. 6. 2011)
  11. Слободан Кањевац, Појам науке у филозофској херменеутици Ханса Георга Гадамера (датум одбране: 14. 6. 2011)
  12. Данијела Богдановић, Филозофска рецепција игре као парадигме умјетничког стварања (датум одбране: 11. 10. 2011)

 Дисертације из области филозофије (научни степен доктор наука - Филозофија)

  1.  Петровић Александар, PHYSIS I KOSMOS (датум одбране: 23. 11. 2005)
  2. Дамњановић (Слободан) Срђан, Могућности заснивања фалсолошке аксиологике (датум одбране: 7. 5. 2007).

 

Редовни професори