КАТЕДРА ЗА СОЦИОЛОГИЈУ

Руководилац катедре: проф. др Биљана Милошевић-Шошо
Секретар катедре: асистент Маја Куљић

Зачеци институционализације студија Социологије почињу академске 1999/2000. године када са радом почиње двопредметни студијски програм Филозофија и социологија. Дјелимично заснивање социологије као академске дисциплине у том периоду није представљало подстицај, већ препреку за потпуну институционализацију кроз професионално образовање и организована експертска истраживања структурно-развојних проблема друштва. Оваква концепција наставног плана и програма заснивала се на традицији Филозофског факултета у Сарајеву, на коме је од оснивања постојао овакав двопредметни студиј, док је засебан студиј социологије постојао на Факултету политичких наука у Сарајеву. Такође, једна од препрека била је и недостатак наставника социолошког образовања - у вријеме оснивања овог студијског програма било их је само двоје (један редовни и један ванредни професор). Заступљеност социологије међу наставним предметима била је само 27%, готово исто као и наставних предмета из других нематичних дисциплина 23% (табела број 1).

На све гласније захтјеве социолога да је неопходно основати посебне студије социологије, како на Филозофском факултету на Палама тако и у Бањалуци, Влада Републике Српске одобрила је његово покретање школске 2006/2007. године. Катедра за социологију почела се убрзано развијати и данас је једна од 17 катедри Филозофског факултета на Палама са највећим кадровским потенцијалом. Нови студијски програм социологије добио је лиценцу за рад од надлежног Министарства рјешењем 07.023/612-253-5/10, од  9. 9. 2011. Велико кашњење у организовању систематског социолошког образовања у односу на друге универзитетске центре, резултат је прије свега бурних друштвених догађаја, грађанског рата, прекомпоновања Босне и Херцеговине и оснивања Републике Српске, али и преовлађујућег мишљења у тадашњој академској заједници да је посебан студиј социологије непотребан и да се постојећим двопредметним студијем филозофије и социологије задовољавају како структурно-развојне потребе друштва тако и потребе дипломираних студената. Успjешна реализација ове иницијативе и обимне промјене у наставном програму обављене су захваљујући новом кадровском потенцијалу Катедре, а посебно преданом залагању првог шефа Катедре проф. др Рајка Куљића. У том периоду наставу на новооснованом студијском програму изводило је пет наставника и три асистента. Данас, на Катедри су ангажована четири редовниа професора, три ванредна професора, један доцент и три асистента, а то су: др Божо Милошевић, редовни професор, др Лазо Ристић, редовни професор, др Зоран Аврамовић, редовни професор, др Владимир Вулетић, редовни професор, др Драгомир Вуковић, ванредни професор, др Биљана Милошевић-Шошо, ванредни професор, др Бисерка Кошарац, ванредни професор, др Златиборка Попов Момчиновић, доцент, Бојан Ћорлука, виши асистент, Миле Вукајловић, виши асистент и Маја Куљић, асистент. Такође се за извођење наставе ангажује један број наставника са катедри за социологију других универзитета, са циљем да се квалитет наставе побољша. Професори који су некада изводили наставни процес на Катедри су: др Рајко Куљић, редовни професор, др Никола Поплашен, редовни професор, др Милимир Мучибабић, редовни професор, др Ненад Кецмановић, редовни професор и др.

Студијски програм првог циклуса

На Катедри за социологију, од њеног осамостаљивања школске 2006/2007. године па до данас, уписано је 168 студента. Студијски програм социологије омогућава студентима озбиљан и темељит увид у најзначајније теме и проблеме социологије и ствара претпоставке за разумијевање огромног искуства наталоженог у историјском развоју социологије. Студенти стичу наставничка знања и вјештине потребне за креативно укључивање у наставни процес, као и знања неопходна за тумачење феномена модерног друштва, друштвених процеса и промјена, науке, културе и умјетности, укључујући и  међуоднос социологије са сродним научним дисциплинама. Оно што се на неки начин може подвести под мисију овог студијског програма огледа се у оспособљавању студената за перманентно образовање, самообразовање и практичну примјену стечених знања и вјештина, индивидуални и професионални развој, развијање критичког, аналитичког, интердисциплинарног и креативног мишљења, као и способности самосталног расуђивања, закључивања и презентовања чињеница и закључака, те развијање свијести о потреби међународне сарадње у области образовања, културе и науке.

Студијски програм другог циклуса

Од академске 2011/2012. године Катедра за социологију кренула је у реализацију студија другог циклуса, а докторске студије у процесу су лиценцирања. У оквиру програма академских мастер студија на Катедри за социологију Филозофског факултета настава се одвија према сљедећем студијском програму, који траје два семестра и носи 60 ЕСПБ.

Универзитет у Источном Сарајеву и ESA BiH покренули су у пилот-пројекту 2011/2012. године екстерну евалуацију четири студијска програма основних студија, међу којима је била и Социологија. Захваљујући кадровским, материјалним, научним и другим потенцијалима Студијски програм социологије задовољио је све стандарде који су обавезни за екстерну евалуацију и успјешно прошао кроз тај процес. Координатор пројекта са Катедре за социологију била је доц. др Биљана Милошевић-Шошо.

Овако организоване студија, са добрим кадровским и материјалним предусловима, допринијеле су да свршени студенти социологије стекну вјештине, као што су владање  теоријским знањем социологије, оспособљеност за истраживачки рад из социологије, те све неопходне педагошке и методичке способности за рад у настави социологије. На основу стеченог знања и вјештина, веома сигурно и поуздано на тржишту рада могу конкурисати и прихватити  све понуде које се односе на извођење наставе социологије у средњој школи, обављају послове социолога у центрима за социјални рад, раде у институтима који се баве истраживањем друштвених феномена, те да раде у институцијама и предузећима као референти за људске ресурсе и сл.

Списак одбрањених дисертација на Катедри за социологију:

 1.      Рајко Куљић, Рад и људске потребе (датум одбране: 7. 2. 1997)

2.      Јован Пандуревић, Основна социолошка обиљежја Војске Републике Српске (датум одбране: 29. 6. 1998)

3.      Пејо Ђурашиновић, Социолошки аспекти рата у БиХ од 1992. до 1995. године (датум одбране: 27. 4. 1999)

4.      Зоран Милошевић, Савремена друштвена доктрина римокатоличке цркве (датум одбране: 10. 5. 2000)

5.      Лазо Ристић, Методолошки техницизам - Контроверзе Поперове социологије (датум одбране: 2. 10. 2003)

6.      Боро Трамошљанин, Социолошки аспект узрока националних сукоба у другој Југославији (датум одбране: 14. 7. 2005)

7.      Драгутин Чегар, Рад и запошљавање у функцији развоја Републике Српске (датум одбране : 12. 4. 2008)

8.      Драгомир Вуковић, Идеолошка свијест и национални интереси на просторима бивше СФРЈ и БиХ од 1990. године (датум одбране: 5. 9. 2008)

9.      Бисерка Кошарац, Однос породичне и радне сфере у савременом друштву (датум одбране: 11. 6. 2011)

Списак одбрањених магистарских радова на Катедри за социологију:

1.      Милан Симић, Идеолошкополитичке консеквенце либерализма у социјалистичкој Југославији (датум одбране: 18. 5. 2001)

2.      Никола Гаврић, Социологија православног пастирства (датум одбране: 1. 11. 2005)

3.      Биљана Милошевић, Компаративна анализа садржаја религиозних тема Гласа Српске и Дневног Аваза (6. 7. 2006)

4.      Бисерка Кошарац, Жене између рада и породице (датум одбране: 14. 4. 2007)

5.      Златиборка Попов-Момчиновић, Политичка култура у периоду транзиције (датум одбране: 12. 5. 2008)

6.      Давор Видаковић, Теоријско-методолошки приступи у истраживању сајбер заједница (датум одбране: 6. 2. 2010)

7.      Слободан Рељић, Четврти стуб демократије: Социолошко-политиколошки аспект (датум одбране: 8. 6. 2010)