Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Опет је ту,
тај осјећај који ми мути разум,
опет су ту,
шамари, бол и универзум
који је крив за спајање наших душа,
никако срце разум да послуша,
ал нигдје се не може
из ове коже,
то је све што имам
у овој ноћи страдања,
само боли примам
без трунке кајања,
без осјећаја срама
што сутра ћу сама
лутати улицама града,
пустићу кишу суза нек пада,
пресушиће моја чежња за боље сутра,
дочекаћу нова јутра,
преживјећу све што ме убија,
препустићу се њему који осваја,
њој што разара,
том болу који зна да воли,
тој срећи што зна да боли.