Валентина Златановић-Марковић

Бранку Миљковићу

У сањиво свитање греје ватра твоја
речи заборављене хтења мојих
Тачка сам у сазвежђу песама твојих
музика, од које саздана је туга моја

Анђео ариљски гледа ме погледом твојим
у оку запева суза свечане тишине моје
Жалостива песма раскрили риме своје
пробуђено небо загрлих сузама својим

Под меким јастуком успавана птица твоја
о вечном трајању крије тајну своју
развигорих душе лет да досегнем песму твоју
да птица постане нада моја
Враћа ме у трајање златопев младости твоје
путању твоју следе крилате песме моје


Сонет настао у Ужицу,2006.

Филозофски факултет, Алексе Шантића бр. 1, 71420 Пале, filozof@paleol.net, тел: 057/227-410, 223-479, факс: 057/227-410, 223-479