Филозофски факултет Универзитета у Источном Сарајеву

Ма, доста ми је свега
тебе, њега,
дана сморног,
растанка болног,
састанка још болнијег,
одох ја у бијег,
одох у поход за забавом,
за срећним данима,
за животом,
одох сама без икога,
без тебе, њега,
ал не дотиче ме,
не бојим се ја себе саме,
па да не могу сама даље,
ова душа моја ми поруке шаље
да морам кренути путем другим,
можда тешким, дугим
ал нећу се предати,
нећу стати...

Ма доста ми је свега,
тебе, њега,
суза, туге,
кад си ти крај друге,
а ни он бољи није,
вјешто је од мене крије,
није ми нико суђен то знам,
ал нећу да се предам,
могу ја сама
и то ме не боли,
некоме није суђено да воли,
да моли,
да са неким нађе срећу,
ја то не могу, нећу.

Ма доста ми је свега,
тебе, њега,
ових страница што траже објашњење,
мојих суза што траже покајење,
очију што мрзе свитање,
не треба ми још једно питање...
Због чега?
Ма, доста ми је свега,
тебе, њега...