|
|
|
Корисник
|
Као лака невидљива река протиче време.
Протиче кроз нас као да не постојимо.
Време нас заборавља,
време да заборавимо
Црвено време са далеких галаксија
као вино нам снагу одузима.
Пакује нас у бескрајне лавиринте.
Никада се више нећемо наћи.
Време погрешних схватања.
Кад схватимо
ископане очи своје крваве постеље гледају.
Време да заплачемо.
Време прошлости кује заверу будућности.
Садашњост је оштрица скалпела.
Хирургија космоса
царским резом своју недоношчад рађа.
Време лажи и веровања.
Време досаде као црн облак
на земљу нас прислања.
Време очаја бесмисла и презира.
Око над полупразном чашом
калеидоскоп препун илузија.
Остаје тишина и сребрна паучина.
Време ћутања.
-Човече пружи ми руку.
-Немам времена.
